Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића часопису "Словенска душа"

Датум објаве: 17.01.2006 20:20 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


Интервју предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића часопису "Словенска душа"

Господине предсједниче Владе, прије 15 година почетком кризе на Балкану Ви сте постали најмлађи предсједник Владе у Европи. Преузели сте на себе тешко бреме одговорности за Црну Гору и њено тадашње мјесто у југословенској кризи за њене државне и друге перспективе. Свим нашим читаоцима који припадају православном свијету било би интересантно да сазнају Ваше прве утиске у својству функције коју вршите?
- Са ове дистанце, и са овим искуством, то изгледа тако давно, и помало нестварно. Ваљда само млад и неискусан човјек може да се прихвати такве одговорности, у таквим околностима. Морам признати да ја, као ни већина тада младих мојих колега нијесмо били свјесни сложености ситуације, а посебно нијесмо могли предвидјети њен даљи развој. Ја лично сам се одлучно залагао за коријените промјене у друштву, које је послије Титове смрти и вишедеценијске учмалости запало и безизлазну кризу. Нијесам ни слутио да ће убрзо наступити слом Југославије, социјалистичког система, а посебно не да ће се Југославија распадати у крвавим сукобима њених народа. Сви ми који смо живјели у Југославији, бар ми у Црној Гори, живјели смо с илузијама о вјечном братству и јединству југословенских народа, што је била једн аод водећих парола владајуће идеологије. Нијесмо сагледали до краја ни процесе унутар Југославије, а камо ли нове свјетске процесе. Ко је од нас тада уопште слутио да ће се распасти Совјетски савез? Посебно могу рећи за себе јер је моја прва званична посјета једној страној земљи послије именовања на функцију премијера била управо Совјетском савезу. Све југословенске републике имале су директну сарадњу са нком од совјетских република, а најмања од њих, Црна Гора, с ким би друго, него са Русијом. Примио ме тада, најпријатељскије, мислим да је то била средином јуна л991. године, предсједника Савјета министара РСФСР, господин Силајев. Почело је, дакле, да не може љепше бити, али је убрзо услиједио прави пакао. О томе се углавном зна, а и не бих сада да подсјећам на то вријеме Ваше цијењене читаоц, на вријеме које би сви хтјели што прије да заборавимо.

Испада да сте своје најбоље године посветили Црној Гори. Гледано из данашње перспективе да ли сте у потпуности задовољни тиме што сте постигли у животу? Да ли имате времена за лични живот? И да ли на њена има право предсједник Владе ове напажене земље у овако тешком и непредвидивом времену?

- Без лажне скромности, могу рећи да сам задовољан резултатима које је Црна Гора остварила у протеклом тешком периоду. Кроз сву своју славну историју Црна Гора је била позната као ратничка земља. А током распада Југославије, Црна Гора је позната по томе што је једина од шест југословенских република у којој се није ратовало. Није било масовних погибија ни разарања. Црногорци, као што су то били принуђени други народи, нијесу морала да напуштају своје домове. Напротив. Примали смо избјеглице свих националности. Прво Србе их Босне и Хрватске, па Муслимане из Босне, а у вријеме НАТО бомбардовања Албанце са КиМ, па затим Србе и Роме са Косова. Сачували смо Црну Гору и од НАТО бомбардовања, сачували мир и учврстили међунационални склад. У Црној Гори сложно живе Црногорци, Срби, Мислимани Бошњаци, Албанци, Хрвати, и други народи, и то је наш велики капитал. Данас је Црна Гор ана прагу обнове своје државности, на прагу економског препорода, и из године у годину биљежи раст свих параметара који су поздан показатељ макро-економске стабилности. Важно је истаћи и политичку стабилност, и по свему томе Црна Гора је препозната као фактор мира и стабилности у региону, земља отворене економије, привлачна за страна улагања, што потврђује и присуство све већег броја руских респектибилних партнера код нас. Нажалост, лични живот луди који се баве послом којим се ја бавим, увијек је у другом плану. Ријетки су тренуци кад ужива у породичном амбијенту, и у друштву мени драгих људи, али то је цијена професије коју сам изабрао. Најважније је да они то разумију, што ми је права подршка.

Србија и Црна Гора чине државну заједницу. Да ли та заједница има перспективе за убудуће или је можда будућност Црне Горе и Србије у одвајању и самосталности. Какав је овдје став руководства у Црној Гори и какве се одлуке могу очекивати у наредном периоду?

- Одржавати ситуацију коју данас имамо у којој ће Србија и Црна Гор аи даље бити у саставу такозване државне заједнице је немогуће. И то из неколико разлога. Као прво, државна заједница Србија и Црне Горе и није била планиран као вид дугорочног државног уређења. Она је у суштини и створена као привремена и прелазна творевина како би грађани Црне Горе и Србије имали могућности, без журбе да измјере све "за" и "против" и да на крају направе разуман избор. Да ли Црна Гора и Србија могу бити суверене и равноправне чланице међународне заједнице или је боље да формирају унитарну државу? У фебруару 2006. годиен ближи се крај ове неизбјености. Као друго, независно и од многих других околности, државна заједница Србије и Црне Горе није и не може бити ефикасно државно уређење.
У Србији и Црној Гори је сувише тога разлчитог да би могли ефикасно да се развијамо у саставу јединствене државе. На пријер, у Србији имају другу новчану валуту, другачији визни режим, другачији темпо социјално-економских реформи, другачији систем управе и много много тога другог. Србија има своју службу државне безбједности, Црна Гора своју, свака има своју Централну банку, царину. На нивоу државне заједнице нема заједничког буџета. И Србија је на крају крајева 15 пута већа од Црне Горе. Тога нема нигдје осим у државној заједници Србије и Црне Горе. Због јасније представе, колико овај темељ није чврст довољно је рећи, да у хиљадугодишњој пракси развоја свјетске државности није забиљежено слично државно уређење ни у једној од савремених земаља планете.
И због тога на прољеће наредне године Црна Гора ће искористити своје легитимно право на референдуму, како би елиминисала проблем који је стално присутан (и који је стално присутан у српско-црногорских односима) последњих година. Сматрам да је то не само у интересу Црне Горе већ и Србије.

Да ли је пропуштена шанса да се у Црној Гори гормира јединствен став око питања њене независности? Ако полазимо од чињенице да је зависност Црне Горе историјски неоспорна, зар није могуће да се сложимо око реализације тог циља, не допуштајући могућност формирања антисрпске платформе с једне и антицрногорске с друге стране, обзиром да је и једно и друго неприродно, вјештачко, а изгледа и пролазно. Да ли се могло очекивати искрено савезништво од стране Србије око овог питања како на основу историјског права Црне Горе, тако и на основу особености историјског развоја, који је учинио да се направе двије различите државе, а народ нераздјељив. И када је већ разлаз неизбјежан, како сачувати братство наших народа као категорију и потребу, која је старија од било које државности и од обје земље?

- Ви сте се дотакли низа сложених питања.
Свакако у Црној Гори нема потпуног јединства грађана око питања њене државне независности. Различита мишљења сама по себи нијесу страшна. Апсолутна једноликост постоји само у тоталитарним земљама. У свим демократским земљам ајако су изражени различити прилази. При томе прилази су различити у свим важним питањима. Довољно је да се сјтимо протеклих референдума у Европи око новог устава ЕУ, гдје је разлика у ставовима била углавном занемарљива, свега неколико посто. Краће речено одуство потпуног јединства није проблем.
Друга је ствар, када присталице једног мишљења заузимају непомирљиви став у односу на оне које мисле другачије. Када се сви напори улажу не на аргументоване доказе о исправности сопствене платформе већ на блаћење својих противника. Тада и долази до стварања платформи о којима говорите.
Будући да сам истински привржен идеји независне Црне Горе, дубоко вјерујем, да она неће ни у којој мјери бити усмјерена против нама братске Србије. Више од тога, сматрам да ће управо независност Црне Горе ићи у корист Србији и да ће јој помоћи да усмјери своју снагу и енергију на свој демократски развој, како би у будућност заузела оно мјесто на Балкану које јој с правом припада.
Као што видите овдје нема никаквог "антисрпства". А ето, на жалост, неки наши противници, гријеше у својим радикалним ставовима који досежу чак и дотле да је Црногорцима оспорено право постојања као народа. И на исти начин покушавају да предстојећи референдум представе као некакву катастрофу, послије чега би се Црна Гора одвојила од Србије "кинеским зидом".
Ја опет полазим од тога, да проблеми у узајамним односима људи, а тако и држава настају и постоје, тамо гдје су присутна неријешена питања, обострана нетрпељивост и љутња. Када овога нема у узајамним односима многи проблеми или већина њих буде ријешена. Тим прије, када ријеч иде о истински братским републикама Србији и Црној Гори, и о два братска народа.
Када Црна Гора стекне своју самосталност сматрам да нико у свакидашњем животу неће примијетити да се нешто у односима Србије и Црне Горе промијенило, или то да су уведена нека ограничења. Зато што таквих ограничења неће бити.
Грађани Србије имаће иста права којима се и данас користе у Црној Гори.
Они ће моћи и даље слободно, без икаквих виза и других одговарајућих дозвола да долазе у Црну Гору, да живе у њој, да се школују, да располажу својо имовином, да раде, да отварају сопствена предузећа, да одмарају, да се лијече, да посјећују своју родбину и тако даље. И једино ограничење са којим ће се суочити грађани Србије и Црне Горе је то што неће моћи да учествују на изборима. Али ово ограничење постоји и данас. Неких других ограничења неће бити. Тако да сви разговори око "кинеског зида", то су или глупости, или смишљена манипулација осјећањима братских народа.

Православна Црква у Црној Гори преживљава тешка времена. Може се рећи, да је она подијељена на два дијела више из политичких него ли из вјесрских побуда. Влада Црне Горе упоредо са Митрополијо црногорско-приморском на челу са митрополитом Амфилохијем, подржава равноправен контакте са Црногорском православном Црквом, чије је фактички признала њено постојање, без обзира на то што је не признаје ни једна православна црква у свијету. Колико оваква ситуација у Цркви утиче на очигледно одсуство јединства у Црној Гори. У којој мјери постојање двије Цркве представља реалну потребу људи, а у којој мјери је то резултат исполитизованости питања Цркве?

- Као предсједник Владе и политичар, свакако сам забринут због тога што имамо подјелу и међу православним вјерницима. Али, с обзиром да се ЦПЦ појавила, сигурно значи да су за то постојали разлози. То је резултат процеса, у протеклим деценијама, реакција дијела црногорског друштва на политику Београда, и не знам да ли је то оправдано или не, помијешаност те политике са СПЦ. Али ја бих одвојио световно од духовног. Ко вјерује, тај нека вјерује. Црква постоји све док у њу долазе вјерници. Али Црква, која је вјековима постојала на овим просторима треба и даље да постоји. У то сам убијеђен.
Крајем прошле године у Москви имао сам част да се сусретнем са Патријархом Московским и цијеле Русије Алексијем ИИ. Био је то мој други сусрет с Његовом Светости за последњих осам година. И овај сусрет оставио је на мене изузетно дубок утисак. Лијепо и отворено смо попричали. Патријарх је мудар и разборит човјек, изразио је забринутост због чињенице постојања двије православне Цркве у Црној Гори, а апеловао на јединство. И веома је занимљиво то што је Патријарх нагласио да црква треба да буде одвојена од политике. Управо тако стоје ствари у Русији и управо то обезбјеђује Руској Православној Цркви дуготрајни ауторитет не само у Русији, већ и у цијелом свијету. Ми тек тежимо томе.
Обзиром да наш часопис излази у Русији, у старом руском граду Вороњежу, молим Вас господине предсједниче, да нам дате Вашу оцјену руско-црногорских односа, посебно ако имамо у виду стратешку орјентацију Црне Горе на запад и евроатлантске интеграције. Искрено се радујем Вашем активном присуству у Русији у протеклим годинама. Знам да се томе радују сви они који више вјерују браћи, атек послије свим осталима, вјерују више Истоку од Запада. Да ли је јачање ваших односа са Русијом резултат (поред успјешног рада ваше амбасаде и амбасадора господина Роћена) са логичном орјентацијом капитала с тачке гледишта комерцијалних резултата или је могућ преокрет Црне Горе према Русији у историјском и економском смислу? Какви су Ваши погледи на словенске перспективе?

- Односи између Црне Горе и Русије, као представника најмалобројнијег и најбројнијег православног народа имају дубоке историјске коријене и увијек су били братски независно од промјене руководства и влада, држава и предсједника. Тако је било, јесте и биће.
Радујем се да су данашњи односи обогаћени новим садржајима. Ставови Москве и Подгорице се поклапају у многим и разноликим међународним питањима, посебно око ситуације на Балкану. Руске инвестиције представљају значајан допринос у економском развоју Црне Горе. Ове године Црну Гору је посјетило дупло више туриста него у прошлој години ово је највећи пораст међу страним туристима који су посјетили Црну Гору. У октобру ове године први пут је упостављен авио транспорт Москва Подгорица, тако да су наши главни градови удаљени нешто мање од три сата. Тако да се један од завјета наших предака бити ближи Русији испунио. Ово није резултат само обостраних симпатија између Руса и Црногораца, већ и прихватање обостраног интереса уз јачање постојећих веза. На крају крајева све ово учвршћава темељ наших односа са Русијом, представља ситуну инвестицију у заједничком развоју чије перспецтиве већ данас изгледају веома поздано.
И ово ни у којој мјери не противрјечи плановима Црне Горе у европскоатлантским интеграцијама. Тачније речено, са тачке гледишта стратешких интереса Црне Горе, па и цијелог Балкана, једно не може постојати без другога. И овдје ми наилазимо на пуно разумијевање наших руских партнера, који исто као и Црна Гора су дио Европе. И о томе сам имао част да разговарам с предсједником Русије Владимиром Путином. Био је то не само мој први сусрет с лидером Русије, него вјерујем и први црногорско-руски сусрет на врху још од царских времена. И то свједочи о квалитету наших односа данас.
Иначе, слажем се с Вама и око улоге Амбасаде и амбасадора Роћена, који је мој дугогодишњи блиски сарадник, и мој пријатељ.
Живимо у времену глобалних промјена на политичкој карти планете. Двије деценије неприкосновеност Америке постепено слаби у времену војних неуспјеха и елементарних непогода, који су показали да америчко друштво и политика није савршено. Ширење ЕУ је праћено све више уочљивијим разликама у интересу. Русија постаје све моћнија. Да није преурањено у вези са тим прихватати као највећу истину припадност евроатлантским интеграцијама и да није можда боље сачекати да дође до учвршћења између наших православних савезника и да се заједно са њима без страха од асимилације прикључимо интеграционим процесима, укључујући и Европу, али већ са гаранцијом наше независности? Да ли је могућа демократска дискусија у Црној Гори по овим питањима или је већ њихово вријеме прошло? Како Црна Гора намјерава да гради односе са Русијом као водећом свјетском државом?

- Дјелимично сам се дотакао ових питања тиме што сам Вам одговорио на претходно питање. Могу само још да додам сљедеће. Црна Гора и жели да добије своју независност, због тога што жели да уђе у Европу, са својим именом и презименом, јер има своју специфичности своју непоновљивост и не жели да буде асимилирана или растворена у некој нефункционалној творевини. Евроатлантске циљеве има цио регион, не само Црна Гора. То су и циљеви Србије. Рекао сам већ да нас Русија разумије и подржава у тим напорима.
Што се тиче улоге Русије овдје, Црна Гора је најискреније заинтересована да све реформе у овој великој држави буду крунисане успјехом, како би њена економија и њена државност јачали, како би њени ставови на међународној политичкој сцени имали све већу тежину. Русија већ данас са великим разумијевањем прихвата ставове Црне Горе по најразноврснијим питањима. Ја високо цијеним оцјену Министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова коју је изнио током посјете Црној Гори, када је наш став око проблема у региону назвао одговорним. У будућности и онолико колико буде јачала Русија (а надам се и независна Црна Гора) наши односи ће заједно са тим јачати и сматрам да ће између наших земаља бити још више разумијевања.
Ви сте већ 15 година кључна фигура црногорске политике. Независно од свих потреса који су задесили регион, Ви сте скоро једини политичар таквог ранга који је остао у врху. Без обзира на жеље опозиције Ваша власт у Црној Гори је стабилна, а Вашој политици вјерује већина грађана. Ви вјероватно имате неке тајне методе за које нијесу знале Ваше колеге, укључујући и Милошевића, или је то опет резултат традиционалне црногорске љубави према вождовима (што Ви свакако јесте), или је по сриједи нешто друго? И још нешто. Када ће се у Црној Гори добро живјети, у сваком случају у складу са својим богатим потенцијалима?

- Немам никаквих тајних метода. Главно правило којег се ја придржавам свих ових 15 година налазећи се у политичком врху може се формулисати овако: увијек истрајавати на тој идеји за коју сте сигурни да ће донијети већи процват вашем народу, а не на оној која ће донијети више бирачких гласова. У случају да се руководимо овим посљедњим, можемо побиједити на једним изборима, максимум на другим. Али послије тога слиједи незаобилазна катастрофа или самог политичара (што и није тако страшно), или катастрофа народа то је већ много страшније. Оваквих и сличних примјера на Балкану је за протеклих 10 15 година нажалост било много и они су нам познати.
И данас ја се руководим истим тим правилом којег сам се придржавао свих ових протеклих година а то је да см досљедан идеји слободне и поносне Црне Горе. Јер сам дубоко увјерен да је независност право да у потпуности управљамо својом будућношћу и незаобилазан услов за успјешан развој Црне Горе, за коришћење њеног богатог потенцијала и што је најважније, кардинално побољшање животног стандарда њених грађана.
Хвала Вам господине предсједниче што сте се сагласили за овај интервју. Редакција "Словенске душе" Вама и Црној Гори жели мир, успјех и благостање.