Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Премијер Марковић за ЦОРД: Чланство ЦГ у НАТО-у није антируско

Премијер Марковић за ЦОРД: Чланство ЦГ у НАТО-у није антируско
Датум објаве: 01.02.2017 01:30 | Аутор: СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу


Душко Марковић, предсједник Владе Црне Горе

Наше приступање НАТО-у није антируско


Служба за односе с јавношћу1. Г. Марковићу, нову годину почињете као председник нове владе Црне Горе. За њу сте рекли да је влада континуитета са претходном владом Мила Ђукановића чији ће унутрашњи и спољно-политички циљеви бити настављени. Шта ће бити ваши приоритети?

- Опредјељујући се да будућност и напредак друштва преузмемо у сопствене руке, зацртали смо кључне приоритете Црне Горе на унутрашњем и вањско-политичком плану: чланство у Европској унији и НАТО-у. На унутрашњем плану, то је снажан привредни раст заснован на принципима тржишне економије и унапрјеђење животног стандарда сваког појединца и сваке породице. То су били циљеви и приоритети свих наших Влада у претходној деценији, па тако и ове која је преузела дужност крајем новембра прошле године. Вјерујем да смо на плану вањско-политичких приоритета постигли историјски напредак у релативно кратком периоду: далеко смо одмакли у преговорима са ЕУ и зацртали смо да преговарачки процес окончамо до краја мандата ове Владе, док је наше чланство у НАТО савезу готова ствар и очекујемо формализацију у наредних пар мјесеци. 
Пред овом Владом се тако намећу као кључни изазови раст економије, као и јачање унутрашње кохезије црногорског друштва као важног чиниоца свеукупног напретка.

2. У Влади Црне Горе своје мјесто пронашли су Бошњаци, Албанци и Хрвати али нема ниједног представника српског народа. То сте и сами примијетили, образлажући програм свог кабинета. Да ли је то мањкавост нове владе и може ли се превазићи?

- То што у садашњем саставу Владе нема представника српског народа није посљедица мог односа, као премијера, према представницима српског народа. То је посљедица односа политичких представника српског народа према садашњој Влади. Шта то значи? На основу изборних резултата из октобра прошле године конституисана је парламентарна већина која је формирала нову Владу. Још приликом избора Владе у Парламенту, крајем новембра прошле године, ја сам понудио мјеста у мом кабинету и партијама које је изборни резултат послао у опозицију, међу којима су и оне које окупљају доминантно представнике српског народа. Била је то отворена и искрена понуда са моје стране, али до данас она није прихваћена. Да ли због те чињенице можемо говорити о мањкавости Владе, није на мени да оцјењујем. Вјерујем да и у овом саставу Влада максимално одговорно и посвећено ради на испуњавању постављених циљева и веома сам задовољан учинком министара у прва два мјесеца. А да ли се садашња ситуација може превазићи, кад говоримо о заступљености политичких представника српског народа? Може, веома лако. Нека прекину бојкот, нека се врате у Парламент и након тога спреман сам да разговарам и о томе да преузму одређена мјеста у Влади.

3. Каква ће бити улога бившег, дугогодишњег предсједника и премијера Црне Горе Мила Ђукановића, у чију политичку пензију мало ко вјерује?

- Рекао бих да сте погрешно информисани ако констатујете да је лидер црногорске обнове независности у политичкој пензији. Ђукановић је предсједник Демократске партије социјалиста и веома ангажован и посвећен у свакодневном партијском животу. Могу вас увјерити да његов политички и радни ангажман ни најмање не подсјећа на пензионерски. Дакле, као лидер најјаче политичке снаге у Црној Гори снажно је посвећен организационом, кадровском и свеукупном јачању ДПС-а, како би наша партија и у будућим изборним одмјеравањима снага, а наредно је већ 12. марта на локалним изборима у Никшићу, задобијала највеће повјерење грађана Црне Горе. Немам ни трунку дилеме да ће и у том ангажману постићи најбоље резултате.

4. Какви су заправо односи Црне Горе и Русије? На рачун владе у Црној Гори упућено је неколико веома оштрих изјава руских званичника, које је осудио ваш претходник Ђукановић. Тензије у изборном процесу неки су видјели као директно мијешање Русије у унутрашња питања у Црној Гори. 

- Црногорско-руски односи имају традицију дугу више од три вијека и они су у том дугом периоду увијек били пријатељски, а понекад и покровитељски од стране Москве, посебно у 19. вијеку када је Црна Гора водила ослободилачке ратове са Турском и стремила међународном признању своје независности. Наравно, историјске околности на глобалном плану кроз читав овај период условљавале су и, ја бих рекао, епизоде у нашим односима у којима се нијесмо најбоље разумјели. Мислим да управо у посљедњих годину дана пролазимо кроз један такав период, условљен у првом реду промјенама које су се десиле у односима Русије и НАТО савеза. Ти односи запали су у кризу посљедњих година због различитих интереса Москве и НАТО земаља у кризним жариштима на међународној сцени: из периода конструктивне сарадње Русије и НАТО-а прије пет или десет година, дошло се данас до веома затегнутих односа. Када је Црна Гора обнављала своју независност 2006. ми смо још тада јасно прокламовали своје кључне вањскополитичке приоритете – чланство у ЕУ и НАТО. Русија је тада имала разумијевања за таква наша опредјељења. У међувремену, десиле су се велике промјене на реалицији НАТО-Русија, које су кулминирале управо у завршној фази нашег приступања Сјеверноатлансткој алијанси. Промијенило се и расположење Русије према црногорском чланству у НАТО, али не и наша одлучност да реализујемо оно што смо зацртали као кључне националне интересе. За пар мјесеци ми ћемо финализовати наше чланство у НАТО а надамо се да ће након тога и Москва уважити реалност и показати спремност да односе са Црном Гором унаприједи. То је и наша жеља, и наш интерес.

Служба за односе с јавношћу5. Навели сте да ће побољшавање односа са Русијом и сусједима бити Ваш приоритет, баш као и јачање односа са САД али и Кином. Може ли се таква политика, сарадње са свима, водити у реалном свијету? 

- Потпуно је погрешно тумачење да сарадња са једнима значи аутоматски дјеловање против других. Црна Гора и њени грађани имају своје интересе и државни врх ради у правцу њиховог остваривања. Чланство у ЕУ и НАТО није усмјерено против Русије или било кога другога, већ је то потреба друштва за трајним миром и стабилношћу, жеља да суштински, а не само географски, припадамо свијету најразвијенијих држава и баштинимо западне цивилизацијске вриједности. На исти начин, сарадња, прије свега економска са Московом и Пекингом, је резултат наших настојања да развијамо државу, њену инфраструктуру и учинимо је доступном и привлачном за нове инвестиције које ће нам донијети нова радна мјеста. У крајњем, циљ је да грађанима обезбиједимо стабилност, сигурност и европски животни стандард. Као мала држава, нијесмо у ситуацији да се одричемо сарадње са било којим важним фактором на глобалној сцени. Напротив, свуда настојимо да изградимо мостове, да будемо поуздан и одговоран партнер…

6. Црна Гора је добила позив да се прикључи НАТО. У току је процес ратификације тог протокола медју чланицама Алијансе. Зелено светло дала је већина чланица. Зелено свјетло стигло је и из САД гдје се очекује финализација процедуре у Сенату. Како то коментаришете и каква су Ваша очекивања? 

- Свака ратификација Протокола о приступању Црне Горе НАТО-у, а до сада их је било 21, је посебно признање за нашу државу и њене напоре да спроведе темељне реформе. Дакле, државе чланице кроз своје парламенте и друге националне процедуре, ратификацијом Протокола потврђују да је наша држава остварила мјерљив напредак, прије свега у области реформе безбједносног сектора и владавине права. Да није тако, Протокол не би добио зелено свјетло. Осим задовољства, овакав однос држава чланица НАТО-а нас обавезује и подстиче да наставимо, чак и снажније него до сада, да испуњавамо реформску и европску агенду. Што се тиче САД, оне су наш кљуцни партнер у цијелом овом процесу. НАТО није ни тренутни, ни исхитрени Савез, баш као сто ни опредјељење Црне Горе да му се прикључи није дневно-политицка опција већ стратешки пут у будућност наше земље. Стога немам никаквих дилема о томе како ће се и нова администрација у Вашингтону односити према својим стратешким партнерствима. Као што је то рекао и предсједник Трамп у свом инаугуралном говору, Сједињене Државе це ојачати све своје савезе. 

7. Оцијенили сте да ће ова година бити историјска за Црну Гору, најважнија после проглашења обнове независности. Шта ће улазак у НАТО конкретно донијети Црној Гори? 

- Црна Гора већ има бенефите од евроатлантских интеграција. Наиме, процес кроз који смо прошли учинио је да наше институције сазрију и ојачају на начин да могу заштити државу и грађане. То је показано приликом дешавања у октобру прошле године када је, уочи парламентарних избора, спријечен покушај терористичког акта. НАТО је гарант наше безбједности, неповредивости граница и цјеловитости нашег државног интегритета. Такође, од чланства очекујемо и економске бенефите јер државе које су дио Алијансе инвеститори перципирају као стабилне и сигурне за њихов новац и бизнис. Заједничка безбједност ће побољшати међудржавну сарадњу и у другим областима, укључујући економске интеграције, енергетску повезаност и инфраструктурне пројекте.

8. Вјерујете ли у тезу да би долазак нове америчке администрације и председника Доналда Трампа могао да промени заинтересованост САД за Црну Гору, што би, наводно, био неки вид уступка интересима Русије?

- САД су данас једна од највећих свјетских сила управо због јасних визија и досљедности својих политика, прије свега оних које се тичу спољне политике. Ја сам увјерен да ћемо наставити да јачамо пријатељске односе између Црне Горе и САД и наших народа. Најаве дијалога између Москве и Вашингтона су охрабрујуће и вјерујем да су сигнал за смањивање тензија на глобалној политичкој сцени. Данас сви дијелимо исте изазове, прије свега са безбједносног аспекта, јер тероризам погађа обичног човјека и не бира мјесто и вријеме.
  
9. Да ли је ваша влада, влада континуитета, или са новим министрима стиже и искорак у економским политикама које ће ваш кабинет спроводити?

- Влада ће наставити да прати и реализује све стратешке и развојне циљеве постављене у годинама за нама. Желимо одржив и инклузиван економски раст који ће допринијети смањењу развојног јаза земље у односу на просјек ЕУ и повећању квалитета живота свих њених грађана. Иако БДП пер цапита у Црној Гори номинално износи око 6.000 еура и највећи је у региону од шест земаља Западног Балкана, по паритету куповне моћи у Црној Гори је на 42 % ЕУ просјека. Тиме нијесмо задовољни. Зато ће фокус мјера економске политике Владе Црне Горе подразумијевати јачање макроекономске, посебно фискалне стабилности земље и отклањање кључних препрека за унапређење њене конкурентности. На почетку мандата смо предложили пакет мјера фискалне консолидације за јачање макроекономске стабилности. То је подразумијевало и низ непопуларних резова и мјера штедње, били смо принуђени да радимо Санациони план, али сам више него задовољан почетним резултатима. У наредном периоду, додатну пажњу ћемо посветити примјени реформских мјера секторског карактера важних за унапређење конкурентности, чији је дио садржан и у предлогу Програма економских реформи Црне Горе за 2017-2019. годину. Истовремено ћемо наставити са реализацијом кључних развојних пројеката, што све заједно чини основ динамичног и одрживог економског раста.

Служба за односе с јавношћу10.Најавили сте значајне мере штедње, и то у условима успоравања БДП у односу на прошлу годину. Шта су главни разлози за овакво снажно прилагођавање јавних финансија?

- Црногорска економија је током деценије од обнове независности забиљежила просјечан реални годишњи раст од 3,2%. Овај раст је заснован на снажном расту инвестиција, првенствено страних директних, које су у претходној декади просјечно годишње чиниле 18-19% БДП. Ипак, у Црној Гори, је избијањем свјетске економске кризе повећана текућа потрошња, а од 2009. године и задуживање ради њеног финансирања, све до 2015. године, када је највећи проценат у структури новог задуживања имало задуживање за развој. У исто вријеме је, усљед измјена законских рјешења, доминантно у области пензијског и инвалидског осигурања, као и социјалне и дјечје заштите дошло до повећања буџетских расхода за око 2% БДП. Морам напоменути да су нова законска рјешења наметнута од стране опозиције без ваљаних анализа и процјена фискалног утицаја, формирањем непринципијелних ад хоц коалиција у парламенту. Све то је рађеном под плаштом наводне бриге за социјално угрожене, а суштински је циљ био прикупљање ситних дневно-политичких поена. Оваква рјешења су довела до смањења активности на тржишту рада и повећања броја незапослених. Уз повећање осталих категорија текуће потрошње (попут зарада у јавном сектору) и у уз планиране издатке за развој, повећани су буџетски дефицит и јавни дуг изнад лимита прописаних Законом о буџету и фискалној одговорности. То су кључни разлози предлагања мјера санације односно фискалне консолидације, што је и обавеза Владе у складу са претходно поменутим законом. Другим ријечима, ради се о пакету мјера фискалне конослидације, односно реформских мјера са макрофискалним утицајем, које ће допринијети смањењу дефицита буџета у средњем року, са 6,1% БДП у 2017. на 3,8% БДП у 2019. и остварењу суфицита од 2020. године. Истовремено и успоравању раста јавног дуга, чији удио у БДП треба да се смањује по изградњи приоритетне дионице аутопута 2019.године. Овај план представља оптималну комбинацију мјера које ће омогућити стабилизацију јавних финансија, наставак одрживог економског раста и очување нивоа социјалне заштите најугроженијих слојева друштва. Са предложеним мјерама фискалне консолидације, пројектована просјечна годишња стопа реалног економског раста за период 2017-2019. је 3,4%. Избором ових мјера, строго смо водили рачуна да очувамо конкурентност пореског и инвестиционог амбијента, не угрозимо животни стандард грађана и социјално најугроженије категорије становништва, што би се истовремено кроз смањење личне потрошње рефлектовало на успоравање раста економије. Дакле, предложене мјере су такве да треба да допринесу обезбјеђењу одрживог економског раста и повећања животног стандарда на дуги рок, као нашег стратешког циља.

11. Шта ће бити ваши приоритети када су економски односи са Србијом у питању?

- Приоритети у погледу економске сарадње се односе на инфраструктурно повезивање као и могућности искоришћења заједничког хидроенергетског потенцијала. Приоритети се односе и на јачање сарадње у оквиру ЦЕФТА зоне слободне трговине, као и даљег развоја туризма и саобраћаја. Простора за унапређење економске сарадње дефинитивно има. Наведена сарадња је већ додатно подстакнута и кроз Берлинкси процес, односно инфраструктурно повезивање у оквиру региона. Берлински процес је земљама Западног Балкана отворио могућност финансирања саобраћајних и енергетских конекција са регионом и даље са ЕУ. У том смислу је важан Трансбалкански коридор, који ће унаприједити енергетску повезаност Црне Горе и Србије, у оквиру шире регионалне стратегије енергетског повезивања. Пројекат је препознат као пројекат од значаја за Енергетску заједницу и као такав подржан на самиту у Бечу 2015. године. Овакав статус је још једна потврда исправности одлуке о изградњи подморског кабла између Италије и Црне Горе и политике снажног повезивања са ЕУ тржиштем електричне енергије али и непосредним сусједством. Укупна инвестиција на територији Црне Горе од 127 милиона еура, подразумијева јачање црногорске електропреносне инфраструктуре везане на подморски кабал и изградњу далековода између Црне Горе и Србије. Црногорски електропренос је уз помоћ Владе Црне Горе обезбиједио кредитна средства од стране ЕБРД-а и КфW-а, а и потписан је уговор који представља ко-финансирање тих кредитних средстава из донације ЕУ у износу од 25 милиона еура.
Такође, у циљу модернизације жељезничке инфраструктуре до границе са Републиком Србијом, а у склопу Берлинског процеса, Црној Гори је одобрен грант из WБИФ 2015. године у износу од 20 милиона еура, уз кофинансирање Црне Горе од још 20 милиона еура. Дакле, говоримо о конкретним инфраструктурним пројектима у току.

12. Какве су шансе да се Београд и црногорско приморје заиста и повежу аутопутем?

- У току је реализација, за Црну Гору једног од најзначајнијих пројеката - аутопута Бар-Бољаре. Почели смо са изградњом прве, истовремено и најзахтјевније дионице од Смоковца до Матешева у дужини од 41 км и завршићемо радове до маја 2019. године. Након тога одмах крећемо у реализацију осталих дионица, првенствено оних који воде до границе са Србијом и даље ка Европи. Вријеме до тада искористићемо за дефинисање могућих модела и извора финансирања, поготово оних који ће нам бити на располагању из фондова ЕУ, односно Западнобалканског инвестиционог оквира кроз Берлински процес. Наше одличне политичке везе са Србијом и са Владом премијера Вучића морамо валоризовати и кроз реализацију заједничких економских пројеката, не само инфраструктурних. Томе ћемо бити снажно посвећени у наредном периоду, јер ту заиста видимо простор за конкретну сарадњу двије државе која ће донијети бенефите грађанима и Црне Горе и Србије.