Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Предсједник Владе Мило Ђукановић за Комерсант: Наше чланство у НАТО није усмјерено против било кога, дакле ни против Русије

Датум објаве: 15.12.2015 10:11 | Аутор: Служба за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу


Позив у НАТО Црна Гора је прогласила за свој стратешки циљ. Позивница је добијена, Када се може очекивати њено пуноправно чланство?

Да, то је велики успјех за Црну Гору. Признање за реформе које спроводимо. Такође, важан корак ка учвршћивању регионалне, али и европске и глобалне стабилности. То ће убрзати и пут Црне Горе ка чланству у ЕУ.

Ових дана очекујемо формално упућивање позива и отпочињање процедуре приступних разговора за чланство. Након што ускоро буде потписан протокол о приступању Црне Горе НАТО савезу, слиједи период ратификације у земљама чланицама, по њиховим националним процедурама. За то вријеме, до пуноправног чланства, Црна Гора ће учествовати у статусу посматрача у свим активностима Алијансе, без права гласа.

Како ће се опредијелити Црна Гора? Опозиција тражи референдум, инсистирајући да о тако важном питању мора да одлучи народ.

По нашем Уставу, за одлуку о чланству у НАТО није потребан референдум. Парламент има мандат да о томе одлучи. То је и пракса у Алијанси. Током више од шест деценија постојања НАТО, само су три земље чланице одржале референдум. Једна је Мађарска, пошто је то код њих уставна обавеза. Словенија је била друга, и учинила је то истовремено с референдумом за чланство у ЕУ. Трећа земља је Шпанија. Интересантно је да су они организовали референдум кад су већ били чланица. Наиме, социјалисти су критиковали Владу кад је земља постала чланица, и обећали су да ће кад дођу на власт организовати референдум, и иступити из Алијансе. Међутим, кад се то догодило, схватили су колико је добро што је Шпанија у НАТО, и организовали су референдум да и на тај начин потврде чланство.

У случају Црне Горе, сљедећи редовни избори биће права провјера односа грађана према чланству у Алијанси. Уколико би на њима побиједиле партије које су се противиле уласку у НАТО, значи да одлука у Парламенту не би имала већину.

Какво је сада расположење грађана Црне Горе?

Резултати свих анкета показују да континуирано и видно расте подршка чланству у НАТО. Двоје од троје грађана Црне Горе увјерено је да ће наша земља постати чланица. То увјерење је стабилно, у дугом периоду. Само од марта до новембра 2015. године број грађана који би на референдуму гласали да Црна Гора постане чланица према једном од посљедњих истраживања увећан је за једну трећину, односно за 55 хиљада. Истовремено, број оних који би гласали против НАТО, опао је за око 82 хиљаде. У марту ове године чланство у НАТО подржавало је 165 хиљада грађана, у августу је та бројка нарасла на 190 хиљада, а у новембру на више од 220 хиљада.

Ипак, да ли сте успјели да током кампање одговорите на главно питање: зашто Црној Гори треба чланство у НАТО?

Тренд раста подршке чланству потврђује да јесмо. Или, тачније, да смо на добром путу. Заиста, бројни су аргументи у корист прикључења Алијанси. Готово да нема ниједног ваљаног аргумента против. Ако се изузму емоције, или традиција, што се потенцира код дијела наше популације, али и изван Црне Горе. Међутим, у политици емоције нијесу најбољи савезник, а и традиција, да би налагала некритички слијед, морала би убједљивије свједочити о исправности него што је то случај са Црном Гором и Балканом у цјелини. Овдје се ипак ради о будућности, а не о прошлости. За малу земљу као што је Црна Гора, на Балкану, практично окружену чланицама Алијансе, нема логичнијег избора. Сем тога, то је најефикаснији и најрационалнији начин да осигурамо нашу безбједност. Искуства свих земаља чланица показују да је нагло порастао прилив инвестиција након учлањења. То је за црногорску економију пресудно важан фактор. Како смо ми и туристичка дестинација, стабилност додатно добија на значају. Не треба заборавити ни регионални и шири контекст чланства Црне Горе у НАТО, што наши грађани све боље разумију.

Али тежња Црне Горе да уђе у НАТО изазвала је крајње негативну реакцију Русије. Шта радити са тим?

Практично од првог дана независности Црне Горе у Москви су одлично знали за тај наш циљ. Као што смо ми знали и знамо да се Русија принципијелно противи ширењу НАТО.

Да је процес учлањења Црне Горе у НАТО кренуо прије неколико година, сигуран сам да не бисмо имали реакције из Москве какве имамо данас. О чему то говори? Нажалост, дошло је до погоршања односа између Русије и Алијансе. И Русије и ЕУ. То се најсликовитије данас прелама преко црногорско-руских односа. Међутим, ја вјерујем да неће дуго времена проћи, и да ће се наши односи вратити у нормалу.

Подсјетићу, Русија није била пресрећна ни због формирања Државне заједнице Србија и Црна Гора, и могућности да дође до њиховог раздвајања. Међутим, Москва је принципијелно приступила том питању, изражавајући спремност да призна демократску вољу грађана. Тако је и било. Ми свакако не заборављамо веома позитивну улогу Русије у том процесу и чињеницу да је била међу првим земљама које су признале обновљену црногорску независност 2006. године. Не видим ни један озбиљан разлог да тако не буде и у овом случају.

Ваше изјаве о улози Русије у недавним протестима у Подгорици, у Москви су прихватили доста негативно. Објасните шта сте имали у виду?

Само то што се види голим оком. И то свакодневно. Сталну подршку црногорској опозицији дијела руских државних медија, неких политичара, посланика, разних института који се овдје јавно хвале својом повезаношћу са Кремљом, што никада нико није демантовао. Нескривену подршку протестима који су усмјерени на дестабилизовање легалних институција државе, и на свргавање демократски изабране власти на револуционаран начин. Из много разлога, Русија је посљедња земља од које је Црна Гора тако нешто очекивала.

Пошто се односи Русије и НАТО данас налазе на ниском нивоу, улазак Црне Горе се у Москви схвата као антируски корак. Да ли је то тако?

Не. Наше чланство у НАТО није усмјерено против било кога, дакле ни против Русије. Ми немамо ниједан разлог да не сачувамо историјски блиске односе с Москвом.

Зар заиста неко мисли да Русија нема пријатеља у НАТО? Намјерно не желим да набрајам које су то земље, како се можда непоменуте не би осјетиле запостављеним.

Право питање није зашто Црна Гора у НАТО. Већ зашто би то уопште сметало Русији, или било коме сјутра кад Црна Гора буде у НАТО? И зашто би било којој другој земљи, а посебно историјски гледано пријатељској, сметала наша амбиција да слободно изаберемо пут у будућност?

Хоће ли се за руске туристе, којих у Црној Гори годишње има по неколико стотина хиљада, промијенити услови? Хоће ли Црна Гора увести визе Русима?

Један од разлога што идемо у НАТО је, да поновим, већа стабилност не само за грађане Црне Горе, већ и за стране инвеститоре и туристе. Дакле, наш је циљ да и руских туриста буде још више. Уосталом, смета ли руским туристима да одлазе у натовске земље као што су Шпанија, Италија, Француска, Грчка,.. Албанија, која је у нашем сусједству у међувремену је постала чланица НАТО, и руски туристи су наставили тамо да долазе без визе. Зашто би било другачије у Црној Гори? Добро знају руски грађани да на основу имовине у нашој земљи имају право да регулишу привремени боравак. Такође добро знају да странци код нас имају право куповине земље, и да је Црна Гора за Русе привлачна дестинација не само због историјских веза…

Да ли су проблеми о којима говоре представници руског бизниса реални? Обично се, као примјер, наводи КАП.

Нажалост, нема идеалних економија које су без проблема. Посебно у оваквим временина дуготрајуће кризе. Наша Влада се према руским инвеститорима односи једнако као према свима осталима. Све чинимо да привучемо што више страних инвеститора. Наша опозиција, која данас добија редовну подршку из одређених кругова из Москве, годинама нас је критиковала због присуства руских инвеститора у Црној Гори. Посебно због КАП, који сте поменули. И дан данас се Влада оптужује што је дозволила ту приватизацију. Проблеми КАП великим дијелом су генерисани глобалним проблемима на тржишту алуминијума. Такође, посљедица су и грешака и слабости менаџмента. Не знам колико руска јавност зна, колико то знају други руски инвеститори, Влада је само по основу уговору из 2010. године помогла КАП са око 300 милиона еура, од чега су 135 милиона државне гаранције које су доспјеле на наплату 2013. године. По основу субвенција за електричну енергију Влада је тада помогла КАП са око 60 милиона еура. Тај проблем је сада пред надлежним судовима, и сматрам да нема смисла детаљније га коментарисати.

Зар о односу према руским инвеститорима најбоље не говори одлука о учешћу руског ‘’Новотека’’ и италијанске компаније ‘’Ени’’ у радовима на истраживању нафте и гаса у црногорском подморју.

Црна Гора се ипак прикључила санкцијама ЕУ против Русије.

Оног тренутка када је за стратешке циљеве своје државне политике одредила чланство у ЕУ и НАТО, Црна Гора се опредијелила и да поштује правила ових заједница. Црна Гора је земља у поодмаклом процесу приступних преговора за чланство у ЕУ. Већ годинама имамо стопроцентно усаглашеност са ЕУ када се ради о питањима заједничке спољне и безбједносне политике. О томе је ријеч. О поштовању принципа и правила које смо прихватили, а не о увођењу санкција Русији.

Сви су изгледа заборавили, па и у Русији, да је на исти начин Русија поступила према Србији и Црној Гори, које су 90-тих година чиниле Савезну Републику Југославију. Нико Русији није замјерио ни то што као стална чланица Савјета безбједности није искористила вето, и спријечила санкције УН. Никада нијесмо рекли – могла је, а није искористила то право. То није покварило наше односе, па не вјерујем ни да ће ова обрнута ситуација сада одредити будућност наших односа.

И питаћу Вас на крају. Вама не сметају критичке публикације у руским медијима и изјаве руских политичара о Црној Гори и о Вама лично?

Сметају. Утолико прије што су неутемељене, и произвољне. Не би говорио истину онај који би тврдио да му такве ствари не сметају. Али, пошто сам дуго у политици, што се у посљедње вријеме нападно потенцира и у реакцијама из Русије, навикао сам на похвале и покуде и код куће и извана. Држим се принципа и правца за који вјерујем да су на добро нашег народа, и наше земље. Добро се сјећам пријатељског савјета предсједника Путина уочи референдума у Црној Гори – ако сте убијеђени у то, онда преузмите одговорност. Заиста мислим да је Црна Гора на добром курсу. Сјећам се да је и министар Лавров не тако давно говорио да се не треба руководити логиком да неко не може бити партнер Русије, ако је савезник Америке, и обрнуто. А ако је Црна Гора на добром курсу, онда је то добро и за све њене пријатеље. Значи, добро је и за Русију.