Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Ђукановић: Једини сценарио је институционални расплет

Ђукановић: Једини сценарио је институционални расплет
Датум објаве: 23.10.2015 02:00 | Аутор: Служба за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу



Гостујући у емисији „У центар" РТЦГ, предсједник Владе Црне Горе коментарисао је протесте Демократског фронта и њихове рефлексије на црногорску политичку сцену.

Коментаришући захтјеве који су са протеста упућени Влади, Премијер је казао: „Нити ја, нити Влада не планирамо да подносимо оставку зато што бисмо то сматрали чином неодговорности према грађанима Црне Горе који су нам поклонили повјерење резултатима избора с краја 2012 године. Ми мислимо да неко ко је мање политички и друштвено одговоран има право да покреће и такве иницијативе, али сваки допринос таквим иницијативама би заправо била демонстрација неодговорности и допринос једном хаосу у који се жели увести Црна Гора. Баш због таквог приступа Влада Црне Горе је као што се сјећате 1. октобра, неколико дана након што су почели протести у центру Подгорице, засиједала и одговорила на захтјев организиатора протеста: Казали смо да захтјев за смјеном Владе сматрамо неуставним и недемократским и да му због тога не можемо изаћи у сусрет. Јер се власт у Црној Гори бира на бази слободно изражене воље грађана на изборима.

Више је мотива и више је циљева сублилмирано у том захтјеву, али рекао бих да се ипак након једне краће анализе они своде на покушај оспоравања државног суверенитета Црне Горе и покушај оспоравања црногорског статуса независности и црногорског права да сами управљамо својом будућношћу. Првобитно, тај захтјев је артикулисан као захтјев за промјену власти. Добро би било да се све заврши на томе без обзира колико било утемељење тог захтјева.
 
Међутим, мислим да није ријеч о томе. Видјели смо да је током протсета главнина критика на рачун црногорске државне политика била адресирана на наш пут интеграције у НАТО. Ја мислим да то јесте сада кључни мотив, али рекао бих да се ни ту све не завршава. Очигледно је да они који су организовали протесте желе да не само смијене власт, него да на тај начин суспендују наша остварења на путу европске и евроатлантске интеграције. Они то доживљавају очигледно као зли пут Црне Горе са којег Црну Гору треба вратити, али, као што сам казао, ја мислим да они главни проблем виде у црногорској независности. 

Дакле, црногорска независност је исходиште овог проблема. Јер, Црна гора је својом независношћу преузела одговорност за своју будућност и кренула у креирање државне стратегије, државног пута интеграције у Европску унију и НАТО. Због тога они желе да након што би суспендовали наш пут у НАТО да заправо доведу у питање одлуку о независности донешену на демократском референдуму 2006. године да би затрли у самом исходишту проблем са којим се данас суочавају. Они мисле да Црна Гора мора да се врати оним стазима којим је нажалост тумарала током дугих вјекова своје историје, немајући своје националне и своје државне интересе, него слиједећи друге интересе и интересе других и они наравно желе да Црну Гору сад још једном у историји принесу на жртвеник старије односно бројније словенске и православне браће. Они сматрају да је то исправан пут Црне Горе, а ја сматрам да би то било самоубиство Црне Горе".

У одговору на питање о односу државе према најављеном наставку протеста и излазу из постојеће ситуације, Премијер је нагласио: 

„Постоји само један сценарио, а то је сценарио институционалног расплета, јер у противном би Црна Гора престала да постоји као држава. Ја у тај „сценарио“ не вјерујем и то би био сценарио уношења хаоса и поништавања свега што је Црна Гора остварила у претходном периоду. Дакле, ја мислим да постоји институционални сценарио, постоји сценарио у којем треба водити дијалог о свим питањима која оптерећују политички и укупан друштвени живот Црне Горе данас, теба га водити уз максималну спремност свих актера политичког и друштвеног живота да допринесу превазилажењу неповрјерења и превазилажењу сумњи које данас постоје између „играча“ на политичкој сцени Црне Горе, јер ћемо једино на тај начин допринијети да власт, у било којем персоналном саставу, буде кредибилнија, ауторитативнија и, самим тим, фокусиранија и функционалнија у рјешавању оних проблема са којима се црногорско друштво данас суочава".

Одговарајући на питање да ли је полиција прекорачила овлашћења у поступању са учесницима протеста испред скупштине, Премијер је појаснио да су протести одобрени у жељи да држава покаже демократски капацитет, који је на додатној провјери у очекивању позивнице за НАТО, те да покаже ширину да и они који другачије мисле могу да кажу што желе. Након 20 дана угрожавања права осталих грађана на слободно кретање организатори су категорично одбили понуду да помјере локацију протеста, без ограничавања трајања, чиме су јасно показали да је њихов главни циљ да изазову реакцију надлежних органа која је услиједила. Оцијенивши да је реакција апсолутно легална, премијер је нагласио да је асистенција комуналној полицији изведена у складу са законом и уз минималну примјену полицијских овлашћења у односу на оно чему је полиција била изложена. Организаторима је уклањање са улице било потребно да би се створила медијска слика како је Црна Гора на ивици грађанског рата, да би се блокирао њен пут у НАТО и створили услови за међународно посредовање, при чему су упућивани позиви Русију и НАТО-у да арбитрирају о статусу Црне Горе.

Осврћући се на тврдње да је власт послала хулигане и оганизоване криминалне гупе на протестанте, Премијер је нагласио да се ради о бруталној неистини коју може да изнесе само онај "ко Црну Гору не доживљава својом државом и ко ништа што носи црногорско обиљежје не доживљава својим". Премијер је исказао увјерење да није искоришћен ни приближно онај репертоар овлашћења која је полиција имала на располагању, имајући у виду опасности којима је била изложена. Он је додао да полиција одговорно обавља свој посао и на нивоу политичког задатка који јој ј Држава повјерила. Поред демократског капацитета да омогући исказивање политичке различитости, Црна Гора је показала и одлучност да заштити тековине савременог развоја: државност, стабилност, мултиетнички склад, имовинско и грађанско право сваког грађанина, као и право да самостално одлучује о својој будућности. 

„Ко год атакује на то мораће бити спеман да се суочи са одлучношћу и професионалношћу надлежних државних органа који су по Уставу и закону задужени да се баве тим послом", истакао је премијер Ђукановић. 

Коментаришући подршку коју Демократски фронт добија од појединих медија из Србије, предсједник Ђукановић је истакао: 

„Црна Гора данас није на удару пропаганде од стране државне политике државе Србије. То је једно од крупнијих остварења које имамо у новијем развоју државе Црне Горе и нашег регионалног статуса. Није било тако давно када је управо државна политика и пропаганда државне политике из Београда била најмоћнија подршка атацима на државу Црну Гору, попут ових који данас организује Демократски фронт. Али, то је било вријеме у којем је највећу штету од тавке политике трпјела управо држава Србија. То је било вријеме у којем је Србија изложила своју територију, животе својих људи НАТО пакту, 99 године. То је било вријеме у којем је држава Србија уочи референдума 2006. распиривала најгоре могуће непријатељство према држави Црној Гори и према њеним грађанима. 

На срећу, сада је све то иза нас. Ја заиста могу да афирмишем једно кавалитетно партнерство држава Србије и Црне Горе у које сам вјеровао и у времену када сам заговарао независност и које се догодило на моје велико задовољство. Али, као што видите, као што ни држава Црна Гора није сасвим монолитна у погледу избора стратешког курса државног развоја, тако није ни држава Србија. И у Србији постоје и даље врло живахни националистички кругови који сматрају да је њихов задатак гдје год то могу у региону да чувају живот илузији о некој будућој великосрпској државној творевини".

Предсједник је саопштио и своју оцјену о ставовима Запада и Русије о догађајима у Црној Гори: 

„Да прокоментаришем најприје ове ставове који су дошлил са релевантних западних политичких адреса. Вјерујем да сви заједно мислимо на саопштење које је стигло из кабинета госпође Могерини, као високог представника Европе за безбједност и вањску политику, такође, на сопштење које је стигло из Стејт департмента и на саопштење које је стигло из ОЕБС-а. Не могу а да не подијелим те оцјене и не могу да упутим нити један приговор порукама које су стигле са тих адреса, јер су то поруке заитнересованости да Црна Гора настави да се развија у условима мира и стабилности и то су подсјећања да су протести један од видова изражавања свог политичког става, али протести морају бити мирни и да морају бити ненасилни уз истовремено упозорење да би држава, кроз дјеловање државних органа, требало да води рачуна о строго законској и пропоционалној евентуалној примјени овлашћења уколико дође до претварања тих протеста у нешто што би могло запријетити насиљем и нестабилношћу. Дакле, ја мислим да су то пријатељски, добронамјерни савјети и препоруке оних који Црну Гору већ доживљавају саставним дијелом свог друштва, својих интерграција.

Са друге адресе, из Москве, смо добили неке поруке које, колико год заиста их широко и толерантно жељели протумачити, не можемо, а да не примијетимо да је свака од те три поруке заправо порука једног јасног сврставања Москве кроз саопштење њених официјелних органа против политике интеграција Црне Горе. Дозволите да подсјетим на саопштење које је стигло из руског МИД-а након мог повратка са посљедњег боравка у Вашингтону, након тога на саопштење које је било заправо одговор једног одијела у руском Министарству вањских послова, одјела за информисање на упит једне београдске новинске агенције и треће је саопштење руског Министарства иностраних дјела на дан када је Комунална полиција уз асистенцију државне полиције Црне Горе демонтирала шаторско насеље на коловозу испред парламента".

На питање како тумачи саопштење руског Министарства иностраних послова, које је стигло на исти дан кад су уклоњени шатори и бина испред црногорског Парламента, Премијер је одговорио:

„Не треба ту великог тумачења. Ту је јасно да је то саопштење било припремљено и да се заправо само чекала реакција која је била логична и очекивана и, није била очигледно била очекивана, само од стране оних који су испред параламента чекали да ми реагујемо да би прогласили почетак рата у Црној Гори него је очекивана и у неким другим мјестима да би се саопштио став да, ето, инсистирање на путу Црне Горе у НАТО може Црну Гору коштати стабилности. Потпуно је јасно да је ријеч о једном озбиљном и по мом увјерењу непријемјереном уплитању у нешто што су питања домаће државне политике једне државе у овом случају Црне Горе. То је ипак нова пракса.

Обновиће се односи између Русије и НАТО-а, обновиће се односи између Русије и Европске уније, јер је то природно и то је логично. То је потреба будућег глобалног развоја мира и стабилности и због тога не трчимо ни у какву запаљиву реторику, али истовремено шаљемо јасну поруку: ми смо свој пут одабрали, ми тај пут нијесмо скривали, ми смој уочи референудма о независности па и након њега кроз Декларацију о независности врло јасно казали да желимо да управљамо својом будућношћу и да ће та будућност бити европска и евроатлантска. У свим својим дијалозима које сам водио са високом руском званичницима ниједног тренутка нијесам прећутао да ће Црна Гора тежити да постане чланица Европске уније и НАТО-а. 

Дакле, ми смо кренули тим путем. Свако ко мисли да нас може навести на то да ревидирамо свој стратешки курс гријеши. Ја мислим да је ријеч о једном историјском заокрету Црне Горе. Црна Гора кроз своју историју, баш као и земље Балкана није баш са превише симпатија гледала на запад, нити на идеју интеграција у НАТО. Тек у годинама уочи референдума и посебно након референдума Црна Гора је јасно прокламовала своју намјеру да уђе у тај цивилизацијски круг. Не да се сврста у војни блок, него да постане дио једног новог система вриједности који почива, подсјетимо се, на тржишној економији, на демократији, на владавини права, који почива на поштовању и унапређењу људских права и слобода. Црна Гора се за то опредијелила. Гријеше сви који мисле да је тај став у Црној Гори и у државама Балкана монолитан. Не. Видимо да се и даље јако рвају те двије концепције. Ово нова и ова стара која жели да и Црну Гору и Балкан задржи на тим беспућима којима смо вјековима тумарали на Балкану".