Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за италијански дневни лист „Ла Стампа“

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за италијански дневни лист „Ла Стампа“
Датум објаве: 26.05.2015 11:29 | Аутор: Биро за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу


Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за италијански дневни лист „Ла Стампа“


Предсједниче Владе господине Ђукановићу, прошле су 32. године од посљедње посјете Предсједника Италије Црној Гори, посјете предсједника Пертинија тадашњој Југославији. Црна Гора је сада независна, а ту независност је освојила без проливања крви. Јесте ли поносни на то?

У Црној Гори је још увијек живо сјећање на посјету предсједника Пертинија прије више од три деценије. Био је омиљен у Југославији, у Црној Гори посебно. И посјета садашњег предсједника Серђа Матареле Црној Гори има историјски значај. Он је први предсједник Италије који посјећује нашу земљу откако смо прије девет година обновили независност. То прије свега доживљавамо као добросусједски гест традиционалног пријатељства, али и као подршку једне тако значајне земље као што је Италија данашњој Црној Гори, њеним европским и евроатлантским стремљењима.

Хвала Вам што сте подсјетили на начин како смо у мају 2006. обновили државу. Заиста смо поносни на то. По први пут у дугој историји Балкана једна држава је настала мирним, демократским путем. А кроз историју смо били препознатљиви као ратнички, слободарски народ. Једнако смо данас поносни и на једну и на другу страницу наше историје.

Црна Гора је најмања од свих република бивше Југославије, иако на стратешкој позицији са излазом на Медитеран и отвореним вратима према Балкану. Коју улогу мислите да можете да одиграте у региону?

Била је најмања, и једна од најнеразвијенијих југословенских република. Данас је водећа економија на Западном Балкану мјерено БДП пер цапита. Тек је девет година како смо опет међународно призната држава. Међутим, Црна Гора је држава са хиљадугодишњом традицијом. Још у давна времена на овим просторима формирана је римска провинција Превалис. Међународно признање први пут смо стекли на Берлинском конгресу у 19. вијеку. Историја овог дијела Европе незамислива је без Црне Горе. Некада је била препозната као мала територија на којој живи слободарски народ који је тешко покорити. Данас кад се каже Црна Гора асоцијација је: „успјешна европска прича на Балкану“, „сидро стабилности региона“... Мислим да ту улогу Црна Гора успјешно већ игра. Не треба заборавити да је у вријеме крвавог распада Југославије била једина од шест република у којој није било ратова и ратних разарања. И да смо 1999. године приликом Милошевићевог рата с НАТО спасили Црну Гору од бомбардовања, иако је била дио његове Југославије.

Чини се да је суживот различитих народности и религија у Црној Гори на добром путу. Која је разлика у односу на земље као што су Македонија, Босна или Косово гдје су тензије и даље веома јаке?

Међуетнички склад је учвршћен у нашој земљи управо у тим историјским превирањима која сам поменуо. У вријеме ратова у окружењу 90-тих Црна Гора је отворила врата свима, без обзира на вјеру и нацију. Србима, Муслиманима, Албанцима... Било је периода кад су избјеглице чиниле четвртину црногорске популације. Код нас сложно живе и Црногорци и Срби, Албанци, Бошњаци, Хрвати... То је европска легитимација данашње Црне Горе. Мислим да није нескромно рећи да би наши сусједи могли да се угледају на нас. Желим да вјерујем да регион иде тим путем, без обзира на отворена питања, која пријете да зауставе или врате назад балкански европски воз.

Црна Гора је веома близу приступању НАТО-у. Зашто сте, као уосталом и остале земље Балкана, дали приоритет војном савезу са Западом?

Прије свега због безбједности и стабилности региона. Ми вјерујемо да ће позив Црној Гори услиједити до краја ове године, и да ће то бити сигуран стабилизатор за регион, и охрабрење за проевропске снаге у свим нашим земљама. Историја је показала да на Балкану никада није било саморегулаторних механизама за превенирање конфликата. Зато и данас заостајемо за развијеном Европом. Евроатлантске интеграције су по нама друго име за стабилност Балкана. Вјерујем да ће и Србија на крају кренути тим путем.

Односи са Русијом ипак су интензивни, многобројни руски туристи помажу вашу економију. На који начин желите да сачувате равнотежу између Европе и Русије?

Црна Гора има дугу, вјековну традицију пријатељских веза с Русијом. То је земља која је имала важну улогу у процесу обнове црногорске независности, што ми не заборављамо. Као једна од кључних свјетских земаља, Русија нормално има своје интересе. Али и мале земље као што је Црна Гора имају своје. Ми смо одабрали за стратешке правце наше државне политике чланство у НАТО и ЕУ. Не против било кога, већ за себе. Ми смо одабрали вриједности на којима почивају НАТО и ЕУ. Односи Русије и Запада никада нијесу били једноставни, па нијесу ни данас. Ипак вјерујем, без обзира колико ће то трајати, да ће криза у Украјини проћи. Она данас не утиче само на односе Црне Горе и Русије, већ Европске уније у цјелини, и њених чланица појединачно у односима с Москвом. Ми смо се одредили према украјинској кризи тиме што смо се до краја прикључили заједничкој европској спољној и безбједносној политици. Руски туристи су увијек добродошли у Црну Гору. И данас, једнако као и јуче. Једнако, као и у Италију, и друге туристичке европске земље. Црна Гора ни у ком случају не би жељела да буде камен спотицања између Русије и Европе, Русије и Запада. Напротив.

Највећи страни инвеститор је Италија, прије свега у области енергетике. Италијанска предузећа реализују стратешки подморски кабал за извоз електричне енергије. Лука Бар је веома важна за Фиат. Постојала су ипак разилажења по питању инвестирања у термоцентрале. Како мислите да их ријешите?

Веома цијенимо то што је Италија лидер међу страним инвеститорима. Добро сте примијетили, прије свега у области енергетике. Подморски кабал ће бити од битног значаја не само за енергетску, већ за укупну стабилност. Наш је највећи интерес да јачамо економске и укупне везе са Италијом. Ми смо већ донијели одлуку да ускоро почнемо градњу другог блока термоцентрале на сјеверу, у Пљевљима. То је иначе град који је посјетио предсједник Пертини прије 32. године. Ми бисмо свакако жељели да тај посао реализујемо с нашим италијанским партнерима. Али ако они не виде у томе свој интерес, ми ћемо наћи рјешење да тај посао радимо и без њих. Као што вјерујем да у свакој варијанти, у доброј вјери, можемо наћи рјешење за наставка наше сарадње.

И Кина је присутна. Да ли кинеска експанзија ризикује да компромитује равнотежу у Европи?

Присуство Кине и других партнера изван европског континента зависиће првенствено од Европе. Већ неколико година одвија се процес 16+1 – Кина и 16 земаља Централне и Источне Европе, међу којима су и чланице ЕУ, и земље аспиранти. Међу њима је и Црна Гора. Ми смо почели изградњу прве дионице аутопута који ће повезати Луку Бар с Београдом, и даље с Централном Европом, с кредибилним кинеским партнером, уз веома повољан финансијски аранжман. Логично је да у условима дуготрајне кризе у Европи постоји појачан интерес за капиталом тамо гдје га има. И логично да ће долазити инвеститори из свијета тамо гдје нема европског капитала, или интереса. Ја не видим опасност по равнотежу у Европи од тога. Треба на то гледати с боље стране. Као прикључак Европе глобалним свјетским токовима, који се интензивно одвијају и мимо европског континента.

За инвестиције је од стратешког значаја процес приступања Европској унији. Отворено је 18. од 35. поглавља. Којим временским слиједом видите улазак Црне Горе у Унију? Кроз пет или десет година?

Држимо добар темпо у преговарачком процесу. Вјерујем да је реално да наредног мјесеца отворимо још 2 поглавља. Ваља напоменути да нови приступ у политици проширења ЕУ почиње управо с Црном Гором. Ми смо прва земља која је отпочела преговоре с поглављима везаним за владавину права – 23. и 24. За досадашње нове чланице то су била поглавља која се посљедња отварају. За нас је важнији сам процес од крајњег циља. Заиста није важно је ли то пет, или десет година. Фокусирани смо на реформе. Наставићемо у том ритму, а онда ће и динамика сигурно ићи у нашу корист.

Ви сте балканска, али и медитеранска земља. Приступањем НАТО-у мислите ли да проширите вашу улогу у међународним мисијама у којима сте већ веома активни? А што се тиче кризе на Медитерану који је током ових мјесеци постао веома „топло“ море?

Црна Гора је недостајућа јадранска и медитеранска карика у ланцу НАТО. Мислим да није важно колика је карика, већ колико је чврста. Ми мислимо да ће позив и чланство Црне Горе у НАТО учврстити кредибилитет Алијансе. Ако и мали и велики, свако према својим могућностима, вођени заједничким вриједностима, учине оно што треба да учине, свијет ће бити стабилнији и бољи. Још једна стабилна земља у НАТО на Медитерану позитивна је вијест и за Медитеран. Што се међународних мисија тиче, Црна Гора се и данас понаша као да је пуноправна чланица НАТО.

Предсједниче Владе, господине Ђукановићу, Ви сте на челу црногорских институција већ 26. година. Видите ли свог насљедника на хоризонту?

У том периоду, два пута сам се самоиницијативно, након стицања независности, повлачио са државних функција. Нажалост, накратко, јер су догађаји у Црној Гори тако диктирали. Сад сам фокусиран на обавезе које су пред мојом земљом у процесу приступања НАТО и ЕУ. Градимо друштво владавине права, нове институције, нову државну архитектуру, систем по мјери европских стандарда. То је битно за сваку земљу, посебно за мале земље на политички трусном Балкану. Ако то успијемо, далеко је мање важно ко је на врху политичке пирамиде.