Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића агенцији МИНА: Нови власник ће допринијети очувању алуминијумске индустрије

Датум објаве: 14.07.2014 18:53 | Аутор: Биро за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу


Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) – Премијер Мило Ђукановић вјерује да ће компанија Унипром успјети да управља Комбинатом алуминијума (КАП) на дужи рок и да ће, уз помоћ страних партнера, допринијети очувању алуминијумске индустрије у Црној Гори.

Ђукановић свој оптимизам заснива на садржају понуде коју је купац имовине КАП-а дао, а чији је саставни дио и инвестициони програм вриједан 75 милиона ЕУР.

»Такође, обећавајуће дјелује комуникација новог власника са потенцијалним стратешким партнерима - реномираним страним компанијама из овог бизниса. Кроз такву сарадњу, извјесно могуће је обезбиједити капитал и тржишно искуство неопходно за финално реструктурирање алуминијумске индрустрије у Црној Гори. Кључ успјеха је диверзификација производног програма са нагласком на развој прераде, како би се релативизирала апсолутна зависност досадашње производње алуминијума од цијене електричне енергије и тиме створиле претпоставке за дугорочну одрживост ове индустрије у Црној Гори«, рекао је Ђукановић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Он је казао да је, као економиста и предсједник Владе са дугим искуством, убијеђен да је за сваку економију јако важно да буде диверзификована.

»То у случају Црне Горе значи да нипошто не би смјели подлећи новој еуфорији како је довољна формула нашег економског развоја размах туризма и услуга. Баш као што је еуфорија индустријализације по сваку цијену од прије 50-60 година неоправдано занемарила неке реалне развојне ресурсе државе, попут оних у области пољопривреде и производње хране«, навео је Ђукановић.

Према његовим ријечима, погрешно је и једно и друго, јер треба искористити што више реалних развојних ресурса у различитим дјелатностима. Зато, ако говоримо о изузетној важности индустрије за стабилност и просперитет једне економије, природно је да се у Црној Гори приоритетно посветимо развоју оних индустрија у којима имамо компаративне предности и квалитетне претпоставке за успјешан бизнис, сматра Ђукановић.

Једна од таквих претпоставки је, како је додао, индустријска култура, а Црна Гора у прозводњи челика, алуминијума, дрвопреради и производњи пића има одређена искуства, традицију и обучену радну снагу. То је био важан разлог због чега је Влада инсистирала да се пружи још једна шанса индустрији алуминијума.

Коментаришући преговоре са Електропривредом (ЕПЦГ) у вези са цијеном струје за КАП, Ђукановић је рекао да се рјешење назире и да Влада благонаклоно гледа на очекивање новог власника.

»У разговорима са ЕПЦГ упорно смо сугерисали да би у најбољем интересу тог предузећа било да, кроз тржишно заснован комерцијални аранжман, задрже тако значајног потрошача какав је алуминијумска индустрија. Наше размишљање је ишло у правцу да би здрава основа таквог аранжмана могла бити цијена коштања електричне енергије увећана за разуман профит. Тиме би се, не доводећи у питање профитабилност рада ЕПЦГ, као логичан императив пословне политике, учврстила стабилност тог бизниса, имајући у виду специфичност индустрије алуминијума као потрошача који купује електричну енергију 365 дана у години по 24 сата«, навео је Ђукановић, додајући да то, ипак, није у надлежности Владе, већ је ствар комерцијалног аранжмана између двије компаније.

Специфичност овог случаја, како је казао, је у власничкој структури ЕПЦГ, коју поред државне имовине чини и имовина италијанске компаније А2А.

»Разговори на ту тему теку и чини ми се да се рјешење назире«, саопштио је Ђукановић објашњавајући да оптимизам тим поводом заснива на три елемента.

Како је објаснио, први је да се еуфорија од прије пар година, коју су углавном стварали произвођачи и трговци електричном енергијом да ће цијена струје на берзи брзо достићи 100 ЕУР по мегават сату, показала као илузија.
»Други је да се поред ЕПЦГ као могући испоручиоци струје КАП-у по прихватљивим условима јављају и други произвођачи електричне енергије из региона. И трећи разлог је што смо у контактима са купцем имовине КАП-а и његовим партнерима добили потврду да су флексибилни и спремни да у преговорима са потенцијаним испоручиоцима електричне енергије дођу до цијене која би уважила обостране интересе, а гарантовала одрживост производње алуминијума у Црној Гори«, казао је Ђукановић.

Он сматра да је за будућност алуминијумске индустрије пресудно важно да нови власник предузме оно што су у ранијем периоду пропустили држава и досадашњи власник, а то је диверзификација производног програма и развој прераде. Једино тако је могуће значајније релативизирати фатални утицај цијена електричне енергије на дугорочну одрживост алуминијумског бизниса.

На питање да ли је ЕПЦГ тражила субвенције за струју КАП-у, Ђукановић је одговорио да није и да до сада није о томе разговарано.

»Немамо ту позицију у буџету, што значи да не пројектујемо будућност ове дјелатности на тој претпоставци. Много тога се промијенило, почев од величине КАП-а и његовог значаја за будућност црногорске економије. Па, зашто је ипак Влада толико активна по том питању? Наши су интереси јасни и јавно саопштени. Знамо, наравно, да би се домаћа произведена електрична енергија могла скупље продати кроз извозне аранжмане, али покушавамо да одбранимо аргумент да је за економске интересе Црне Горе важније да на тој »сировини« заснује додатних 400 или 500 радних мјеста. Такође, да кроз више нивоа прераде поскупимо тај свој извоз и допринесемо уравнотежењу спољнотрговинског биланса државе. Уз повећање запослености у дјелатности која, такво је и наше искуство, гарантује солидан ниво зарада, рекао је Ђукановић.

Он сматра да успјешност оваквог аранжмана подразумијева одговоран и интегралан приступ свих субјеката у ланцу, а не само себичне, уз то и кратковиде интересе. Није непознато да су у неким државама цијене преноса електричне енергије за произвођаче какав је КАП, веома јефтине, чак и бесплатне, додао је Ђукановић.

»Вјерујем да би Црногорски електропреносни систем и ЕПЦГ у том свијетлу морали да сагледају погодности које им доноси комерцијални аранжман са потошачем какав је КАП«, навео је Ђукановић.
Он вјерује и да се за Руднике боксита, имајући у виду да постоји тражња за том рудом, на најављеном тендеру може очекивати понуда која би обезбиједила да предузеће добије новог власника и почне нову фазу привредног живота.

Охрабрујуће су, како је додао, информације да предузеће ради и да радници уредно примају плату, што, имајући у виду да фабрика глиница не ради, упућује на закључак да би се за рационално организовану производњу у Рудницима боксита могло обезбиједити продајно тржиште.

»Паралелно са тим, у оквиру стечјаног поступка извршена је процјена имовине. Та процјена је нешто изнад десет милиона ЕУР, што значи да сада имамо основ да се крене у оглашавање продаје имовине Рудника«, казао је Ђукановић.
Он је саопштио да су кинески партнери у најкраћем могућем року спремни да крену у изградњу аутопута Бар-Бољаре и да чекају зелено свјетло кроз усвајање Закона о аутопуту и потписивање уговора о финансирању прве фазе.

»Нема проблема у преговорима са кинеским партнерима и то је добра вијест. Преговори су били јако живи до прије пар седмица, кад су партнери из кинеске Еxим банке од наших државних органа стално потраживали нове информације које су требало да учврсте физибилност њихове одлуке о кредитирању изградње прве фазе аутопута«, навео је Ђукановић.

Посљедњих пар седмица, како је додао, нема упита, што значи да имају све потребне елементе и да је доношење одлуке у финалној процедури која треба да буде окончана веома брзо на кинеској страни.

»Тиме се стварају претпоставке да се тај уговор, уз Предлог закона о аутопуту, којег смо већ утврдили у Влади, прослиједи на усвајање нашем парламенту. То може да иде релативно брзо. Тада ће бити створене све нормативне и финансијске претпоставке да се почне са градњом«, објаснио је Ђукановић.

Према његовим ријечима, у Влади су дуго и помно разматрали све могуће опције и нијесу превидјели да је градња аутопута свуда скуп и захтјеван подухват, а да је на теренима, као што је црногорски, додатно скупа.

»Па, ипак, опредјељење Владе је да уђемо у реализацију тог пројекта са увјерењем да његову оправданост у црногорским условима морамо сагледати, прије свега, кроз призму безбједности путовања. Много је разумљивије бавити се најдетаљнијим финансијским анализама ако немате на уму и онај трагични биланс, практично армије људи која је већ изгинула на небезбједном путу од Подгорице према сјеверу Црне Горе«, рекао је Ђукановић.

Он је казао да, ако погледамо само постојеће билансе и на њих додамо задужење за градњу аутопута, јасно је да представља огромно оптерећење.

»Међутим, уз услове кредитирања Еxим банке и могућности да се брзо гради и да се већ од првих дионица дио прихода убира и кроз наплату друмарине, као и коришћење других погодности са финансијског тржишта, стварају се услови да Црна Гора не западне, како се упозорава, у дужничко ропство због овог пројекта. Коначно, имајући у виду да Влада предвиђа, континуирани раст бруто домаћег производа (БДП) јасно је да ће се сваке године смањивати терет овог задужења за црногорску економију«, навео је Ђукановић.

Он је додао да је без градње аутопута процијењени раст БДП-а око 3,5 одсто просјечно у наредних неколико година. Са реализацијом тог пројекта, који би у четири године требало да конзумира више од 800 милиона ЕУР, уз оно што се већ ради и планира на туристичким и енергетским пројектима, реално је да ће раст бити динамичнији, сразмјерно чему ће опадати удио јавног дуга у друштвеном производу.  

Говорећи о могућем утицају лошије туристичке сезоне на раст БДП-а, Ђукановић је оцијенио да статистички показатељи до сада нијесу узнемиравајући и да се биљежи раст долазака у периоду јануар-мај, док је у јуну регистрован раст броја путника на граничним прелазима и аеродромима.

»То говори да нема пада од којег страхујемо и очекујемо да би и ове године приход од туризма могао бити на прошлогодишњем нивоу«, саопштио је Ђукановић.

Треба, како је додао, примијетити и да је према досадашњим извјештајима Пореске управе и Министарства финансија наплата прихода боља не само од прошлогодишње, него и у односу на овогодишњи план.

»Без обзира што би могли закључити да је добар дио разлога за такве резултате у повећаној ефикасности пореске администрације, не треба превидјети да туризам шире посматрано, као дјелатност са око 20-ак одсто партиципира у остваривању БДП-а«, казао је Ђукановић.

Због тога, како је додао, не треба потцијенити и његов удио у растућим јавним приходима. Он је подсјетио да је ова година по много чему ванредна. Најприје су биле огромне поплаве у региону, што није повољно за туристичку сезону, а затим се догодила криза у Украјини која је изазвала шире поремећаје када су у питању туристичка путовања. То, како је оцијенио, упућује на закључак да ће не само ова, већ и наредне године, бити године великих изазова за Црну Гору и све туристичке дестинације да сачувају промет, покушају продужити сезону и учине је цјелогодишњом и следствено томе, да покажу додатну умјешност у многим аспектима развоја туризма, почев од маркетинга и производње догађаја.

»Вјерујем да је вријеме сезонског туризма дефинитивно прошлост и радује ме да већ имамо реализацију или наговјештај градње хотела из познатих хотелских ланаца, који нигдје не долазе са намјером да раде три мјесеца, већ цијеле године«, рекао је Ђукановић.

Он је подсјетио да је Аман на Светом Стефану у ту сврху проширио капацитете и изградио савремени спа центар да би већ од ове године радио осам мјесеци.

»Извјесно, ни Оне анд Онлy, ни Фоур Сеасонс, ни Кемпински, ни Ритз-Царлтон неће улазити на ово тржиште да би радили три мјесеца. Свако од њих има стратегију продужетка сезоне и важно је да их у томе подржимо активношћу нашег Министарства и Туристичке организације, како би направили добре искораке у наредном периоду«, сматра Ђукановић.

Важан услов за то су, како је додао, добри партнери, а заједница инвеститора када је у питању црногорски туризам је веома респектабилна.

На питање како ће држава ријешити проблем нагомиланог пореског дуга, Ђукановић је одговорио да ту треба појачати напоре у два правца. Одговорност за један је у Влади, а за други у истражним и правосудним органима.

Он је подсјетио да је Влада током прошле године успјела да смањи порески дуг за око 25 милиона ЕУР.

»То је прва година у којој смо имали смањење пореског дуга и настављамо са напорима да кроз разне инструменте наплатимо порески дуг који је реално наплатив и зауставимо његово даље увећање. То није једноставан посао, јер је дуг настао у посљедњих десетак година«, навео је Ђукановић.

Према његовим ријечима, дијелу јавности се чини да је тај дуг енормно велики, али када се зна да је у посљедњих десетак година убрано седам милијарди ЕУР јавних прихода, испоставља се да је порески дуг испод пет одсто тих прихода.

»Када то упоредите и са земљама чланицама ЕУ и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), видјећете да је наш порески дуг испод нивоа пореског дуга у тим земљама. Прочитао сам податак да је један билион УСД порески дуг у земљам ОЕЦД-а«, саопштио је Ђукановић.

За државу као повјериоца, како је додао, лоше је што је главнина тог дуга, дуг предузећа у стечају или ликвидираних фирми. Дуг предузећа у стечају је 115 милиона ЕУР, а ликвидираних око 50 милиона ЕУР.

»У структури дуга значајан је и износ камате, али то, ипак, не умањује обавезу да Влада настави да помно наплаћује потраживања државе и разним инструментима ствара услове за ефикасну наплату актуелних и будућих јавних прихода. У надлежности правосудних органа је да ефикасно процесуирају све оно што представља кршење закона, разних пореских обвезника у испуњавању фискалне одговорности према држави«, закључио је Ђукановић.