Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за ,,Дневне новине"

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за ,,Дневне новине"
Датум објаве: 03.11.2012 15:21 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Да сам слушао критичаре били би смо дужни 90% БДП

Самир Растодер

Избори су завршени, парламентарна већина ће бити формирана током наредне седмице када се очекује да предсједник Филип Вујановић предложи новог мандатара. Предсједник ДПС-а Мило Ђукановић је најавио повратак, али није до краја прецизирао на коју функцију премијерску или предсједничку. Актуелни премијер Игор Лукшић поручује да право одлучивања како даље припада само ДПС-у без обзира што примјећује "доста претендената на то право и то по правилу из личних или ситносопственичких разлога. Он каже да се у одређеном тренутку у човјеку буди потреба да се опроба и у другим областима, мимо политичког живота. И почиње да се често пита да ли је тај дан дошао. Ипак, закључује премијер живот је непредвидив.

У којој мјери и на који начин мислите да је на резултат коалиције Европска Црна Гора на изборима утицао и рад Владе?

Вјерујем да су грађани, између осталог, и то цијенили када су се опредјељивали коме дати подршку. Увијек се на изборима провјерава учинак Владе у претходном мандату, и оно што је био мој интерес када је кампања у питању јесте да реалним разговором са бирачима, на неки начин, поднесем извјештај и одбраним учинак. И то за период од претходне три и по године. Мислим да никада до сада кампања није била карактерисана реалном реториком као овог пута, без обзира што су у медијима, на жалост, доминирале маргиналне теме.

Најприје ми је жеља била да се грађанима захвалим на подршци и разумијевању, јер је за нама тежак период од четири године кризе. Период тешког рада, одрицања. У публици је било, сигуран сам, људи који размишљају шта радити наредни дан када устану, и који са пуно брига лијежу навече. Без разумијевања и подршке ми не бисмо могли спровести читав низ тешких мјера. Можда ћемо неке морати спровести поново уколико европска криза настави да узима данак. Пред нашим очима земље развијене Европе банкротирају, у скоро свим земљама у окружењу је рецесија. Ми смо успјели да у таквим околностима остваримо резултате у многим областима које су за понос, али су прије свега успјех свих грађана Црне Горе. Отворили смо преговоре са ЕУ, направили, вјерујем, кључан искорак према НАТО, ушли у СТО. Објашњавао сам грађанима због чега је то важно за сваког појединачно. Осим рецесио не 2009, у свим наредним годинама смо биљежили економски раст. Па и ове године, док је већи дио Европе у рецесији, очекујем да ћемо остварити минимални раст. Прошле године чак изнад 3%. Свјестан сам да често то не значи пуно, када је животни стандард у питању, али је ваљда ипак боље него да смо и ми у рецесији или да је било -3%? Свели смо јавну потрошњу на 40% БДП. Мање је данас регистрованих незапослених, а и стопа запослености је већа него прије неку годину. Вјерујем да ће се успјешно реализовати и програм новог модела приправничког стажа и освијетлити пут наставку неминовних структурних реформи у тој области. Значајан број инфраструктурних објеката је завршен, и што је важно, обновили смо инвестициону заинтересованост за Црну Гору, као и убрзали реализацију многих инвестиција у областима туризма, енергетике, пољопривреде и других. Истовремено, нисмо затварали очи ни пред једним економско-социјалним проблемом и нудили реално рјешење. Поправили смо положај наше државе на листи Свјетске банке Доинг бусинесс која говори о лакоћи пословања. Ријешили смо и зачајан број питања која се тичу друштвених тема, каква су положај потомака некадашње династије Петро вић, компромисом ријешили питање наставног језика, вјерујем утрли, ако буде правог разумијевања наше намјере, пут обједињавању научних потенцијала једне мале земље каква је Црна Гора и, нешто на шта сам посебно поносан, потписали неколико споразума са вјерским заједницама чиме смо, вјерујем, утврдили и пут за рјешавање питања положаја православне заједнице у Црној Гори. Да не помињем све реформе, од јавне управе па редом чији ће се прави ефекти видјети тек у будућем периоду. Такође, мислим да је вриједна тековина ове Владе и транспаним сектором, медијима, без обзира на сва трвењ а. Данас ј е Црна Гора земља већег степена демо кратије него што је била прије коју годину. Чини ми се да би ово били вриједни резултати за осам, а не за три и по, или годину и по дана.

Чиме сте најмање задовољни у раду претходне Владе?

Несумњиво, мислим да и поред изнесеног постоји простор за ефикасније обављање посла. Није продуктивност у свим областима једнака. Није свијест бирократије до краја развијена на начин да морамо схватити да само охрабриватора можемо створити нову вриједност, а из нове вриједности обезбиједити већи ниво зарада и пензија, односно већи ниво запослености. У будућем периоду уска грла се морају ефикасније отклањати. Уколико није могуће побољшањем система, тада кадровским промјенама. Сви су имали довољно времена да покажу шта знају. Такође, мора се показати виши ниво разумијевања за проблеме људи. Често чујем примједбу "па само нека кажу може ли или не може". Понекад исказивање разумијевања, а не празно обећање смањују муку. Истовремено, сви морају схватити да функционисање државе не зависи од било ког појединца као појединца, већ од развијене мреже институција које функционишу по правилима и у оквиру тих правила помажу да се проблеми ријеше. Појединци утиру пут, мијењају курс. Пошто је Црна Гора мала земљ а, честа ј е потреба непосредног контакта.

Косу људи који су задовољили Ваше критеријуме у претходном мандату и за које мислите да би било добро да наставе свој посао без обзира ко ће бити премијер?

Влада која је формирана крајем 2010. имала је само годину и по мандата, и подразумијевала је значајне кадровске промјене, које су и у посљедњих пола године из различитих разлога настављене. Истовремено је скоро цјелу годину била изложена неформалној изборној кампањи. Прави ефекат рада подразумијева дужи временски период, посебно када се суочавате као нови људи у Влади с проблемима који су ви шедеценијске старости у области економског система, просторног планирања, науке и слично.

Желите ли да будете поново премијер и очекујете ли да ће се то и десити?

Већ сам казао да ми је превасходни мотив у кампањи био да на неки начин одбраним учинак Владе из претходног периода. И то претходних не само годину и по, већ три и по године. Поносан сам на резултате имајући у виду дате околности, али и потребу многих да релативизују, или опструи шу постизање поменутих резултата. Читава 2012. је у суштини проведена у предизборној атмосфери, што се на крају показало врло јасно у кампањи. На нашој партији је, прије свега, да договоримо како даље. И то право не припада никоме другоме, без обзира што примјећујем доста претендената, по правилу из личних или ситносоп ственичких разлога, да умјесто ДПС одлучују шта и како даље. Суштина је схватити са којим се изазовима наша нова Влада суочава. При чему се међународна и унутрашња агенда, за једну земљу каква је Црна Гора, преплићу. Заправо, данас нема земље у Европи у којој се не преплићу. И то треба имати у виду. Примјера ради, од кредибилитета министра финансија у међународним финансијским институцијама може да зависи да ли ће земља успјети да обез биједи средства за финансирање свих обавеза. Имам прилике често да чујем замјерке на задуживање и слично. Толико површне анализе, које чак не узимају у обзир ни раздуживање земље, а поготово сврху нето задуживања. Од 2004. до данас реализовано је 800 милиона капиталних инвестиција, и ре ализовани пројекти о којима се деценијама само јалово причало. Дакле, битна је агенда циљева.

Који је највећи изазов за нову Владу?

Послови будуће Владе се не могу битније разликовати од досадашњих. Наставак европских интеграција, стварање услова за учлањење у НАТО, подстицање економског раста и развоја у датим околностима. Интеграције поред јачања институција, имају за циљ и утеме љивање црногорског државног оквира и зато ће то бити и даље један од пресудних задатака за Владу. Очекивања грађана су рјешавање питања незапослености, прије свега и унапрјеђења стандарда живота. Више него логични захтјеви, којима се мора излазити у сусрет, али ће, да би били на путу у средњем и дугом року остваривања тих циљева бити можда неопходно поједина опредјељења преиспитати. Пад социјализма као економски неконкурентног система је подстакао тржишну еуфорију. Али када је дошла криза, већина се поново опредијели за државу, живећи у илузији да је могуће редистрибуцијом буџетског новца ријешити проблеме. Видимо на дјелу да то није могуће, јер у супротном европске економије не би биле у толиком проблему. Суштина је да морамо схватити да је у дугом року предузетнички дух, дакле склоност преузимању иницијативе, појединачној одговорности, иновирању, кључ нове динамике. То треба балансирати са економско-социјалном проблематиком јер је прелазни период увијек најтежи. Али, то подразумијева у својој суштини и реформу образовања, која у дугом року даје резултат, али тада одржив. Једино реформа образовања, односно промоција нових вриједности, у дугом року мијења структуру друштва.

Шта би нова Влада требало да учини да ЕУ макар у мањој мјери истиче корупцију и борбу против организованог криминала као највеће замјерке европском путу Црне Горе?

То ће као питања ЕУ истицати све до краја процеса. И то прије свега, због искуства у претходним фазама проширења. Суштина европског процеса је јачање правне сигурности, а то значи јачање институција које се баве тим проблемима. Корупције и организованог криминала има свугдје, али су временом развијене институције које се носе са тим. Наш задатак је да сличне развијемо.

Колико је извјесно преузимање КАП-а од стране Тошчелика?

У мјери у којој смо спремни да прихватимо да је алуминијумска индустрија потребна Црној Гори у циљу диверзификације економије и валоризације ресурса, као и потребе да се ријеши прелазни период до изградње енергетског објекта.

Као што се многе жељезаре и индустријски комплекси у Европи гасе, тако је питање одрживости индустријске производње изазов за нас. Наша жељезара, надам се, опстаће за разлику од многих које се гасе. Исто тако, вјерујем да и КАП може опстати. То значи, уколико имамо одрживу производњу глинице, прерађивачке капацитете и енергетски обје кат. Тошчелик има своје виђење. Остаје да провјеримо какав је став и понуда потенцијалних њемачких инвеститора. Након тога ће Министарство економије предложити Влади, а ако буде потребе због реализације пројекта, и Влада Скупштини, могуће рјешење. То све мора до краја године да буде познато.

ДПС треба да гледа према 2022.

Да ли су резулати избора сигнал да ДПС мора да направи унутрашњу реформу странке?

Сви избори са собом носе читав низ порука и, уколико их успјешно растумачите и предузмете мјере, онда расте шанса да и на наредним изборима остварите успјех. Шира коалиција коју предводи ДПС и која ће поново творити Владу, остварила је на овим изборима више гласова. Више гласова је остварила и редефинисана опозиција. То показује већу заинтересованост грађана за политички процес, за избор оних за које мисле да ће донијети побољшања. Такође, чињеница је и да се јако пуно људи опредјељује за поједину странку и зато што увијек гласа, подржава програм или из неког другог разлога. Што се тиче наше коалиције, око 80% је, условно речено, наше традиционално бирачко тијело, 15-20% је нових бирача. Слично је, вјерујем, и са другим политичким субјектима, осим потпуно нових на сцени. Временом ће опадати проценат традиционалног бирачког тијела и расти проценат оних, као и у другим земљама, који ће се све мање на основу прошлих догађаја или идеологије опредјељивати. Данас су први пут гласали они који су имали 12 или 13 година када је био референдум. Ја сам имао 13 година када је пао Берлински зид. Поруке са избора које смо добили данас, 2012. нису исте као оне из 1992. или 2002. године. Зато вјерујем да партије показују снагу уколико то препознају и уколико гледају према времену будућем. Ми треба да гледамо најмање према 2022. и да размислимо шта је то што ДПС треба да нуди у наредних 10 година.

За проблеме нема чаробног штапа

Да ли је наредна година, година "јаких резова" у економији?

Као што сам рекао, нема чаробног штапића. Потребно је наставити са политиком која значи одржив буџет, структурне реформе и побољшање услова за пословање ради нових улагања. Прво је потребно ради јачања кредибилитета, друго ради дугорочне конкурентности, треће ради нових радних мјеста. Понекад мјере које подразумијевају спровођење такве политике нису популарне, али су неизбјежне. Уз сав напор и уважавање, ја током кампање нисам чуо ништа боље, само општу и често празну причу пуну флоскула. Ово су данас задаци сваке европске државе.


Живот је непредвидив

Видите ли себе на некој другој функцији?

Већ сам 12 година на, условно речено, првој линији фронта јавно-политичких дешавања у различитим улогама, а посљедње скоро двије на позицији премијера. Задовољан сам што сам могао учествовати у најзначајнијим догађајима за једну земљу какав је, без сумње, обнављање независности. Као први министар финансија у независној и међународно признатој Црној Гори радио сам са тадашњим предсједником савјета Централне банке Љубишом Крговићем на учлањењу Црне Горе у ММФ и Свјетску банку. Као премијер имао сам прилике да свједочим крају процеса учлањења у СТО на чему је највише у претходном периоду радила ранији министар Гордана Ђуровић. Као министарфинансија, потом и потпредсједник Владе, сам испратио цјелокупан економски циклус од 2004. до данас, у којем смо имали и године значајног буџетског суфицита, раздужили земљу и располагали значајним резервама које су нам помогле да пребродимо прве године кризе. Генерисао сам, са колегама из Владе и министарства, читав низ структурних реформи у различитим областима које уносе нову динамику у наш систем. И тада смо били критиковани за политику коју водимо, па ми није јасно да ли критичари данасза право сами себе критикују, јер да сам их слушао ранијих година, данас би дуг Црне Горе био најмање 80-90% БДП. Драго ми је да је од позиције додатног терета, како су у ММФ и Свјетској банци Црну Гору доживљавали 2004, она је данас врло уважена у тим круговима и примјер другима како треба радити.

Дакле, у одређеном тренутку, човјеку се буди потреба да се опроба и у другим областима, мимо политичког живота. И почиње да се често пита да ли је тај дан дошао. Ипак, живот је непредвидив. То не схватају они који мисле да држава економском политиком може ријешити све проблеме, то не схватају они који мисле да се чаробним штапићем рјешавају друштвени проблеми. Неко је својевремено примијетио да што више ширите знање, схватате колико заправо не знате.