Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића за Калем Јоурнал - турски бизнис портал /мај 2012. године/

Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића за Калем Јоурнал - турски бизнис портал /мај 2012. године/
Датум објаве: 27.06.2012 16:30 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


ИНТЕРВЈУ ЗА КАЛЕМ ЈОУРНАЛ - ТУРСКИ БИЗНИС ПОРТАЛ
Новинарка Јадранка Николић - Дописник Калем Јоурнал-а
Мај 2012. године


1. Ваша мартовска посјета Турској дала је прве резултате што се инвестиција тиче. Наиме турска компанија Тошчелик купила је никшићку Жељезару. Очекујете ли још инвестиција из Турске?

Добри политички односи, какве Црна Гора и Турска његују, допринијели су новој димензији економске сарадње двије земље кроз конкретну финализацију преговора које смо започели у марту, а у виду приватизације никшићке Жељезаре од стране реномиране компаније каква је Тошчелик. С тим, у вези сам више пута исказао задовољство због отпочињања сарадње са овом турском компанијом, цијенећи да ће испунити очекивања обје стране.

С обзиром на теме које су биле предмет разговора са турским званичницима и привредницима током посјете Истанбулу и Анкари, цијеним да постоји простор и интересовање за нове инвестиције из Турске, што Црној Гори као изазовној инвестиционој дестинацији, свакако, импонује, посебно ако узмемо у обзир реноме какав турска економија има у свијету.

Бити поуздан партнер другој најбрже растућој економији на свијету, економији која се мјери милијардама еура од великог је значаја за Црну Гору и доприноси нашем кредибилитету на међународној сцени.

2. Током посјете Турској потписали сте са турским званичницима пет споразума у различитим областима. За које секторе у Црној Гори су турски инвеститори показали највеће интересовање?

Јачање уговорног оквира између двије земље важан је предуслов за унапређење сарадње у различитим областима. Истина, током посјете Турској потписано је више билатералних споразума између наше двије земље у области инвестиција, инфраструктуре, саобраћаја, социјалног осигурања и рада.

То нам, као што сам рекао, ствара добре, правне темеље да унапређујемо свеукупну сарадњу. Додатни допринос и квалитет билатералним односима даје и Мјешовита комисија Црне Горе и Турске чији рад значајно потпомаже конкретизацију неких од иницијалних интересовања која су показали турски инвеститори. Прије свега, мислим на инвестиције у секторе поморства и саобраћаја, узевши у обзир чињеницу да постоји заједнички интерес за повезивање двије земље поморским путем успоставјањем везе између Бара и Измира. Такође, према најавама туристичких организациија очекује се долазак 30.000 турских гостију у Котор и Будву, што је добар импулс за јачање сарадње у области туризма.

3. Црна Гора има велики потенцијал за улагања у област енергетике. Да ли су турски инвеститори исказали интересовање за улагања у енергетику и могу ли се ускоро очекивати неки конкретни потези?

Чињеница је да у Црној Гори постоји значајан енергетски потенцијал, што је погодно за инострана улагања. Самим тим неспорно је да са тим у вези појачано интересовање привредника из многих земаља за сарадњу са Црном Гором у овом дијелу, што је случај и са турским привредницима. То је разумљиво, прије свега, због чињенице да ће изградњом подморског кабла, Црна Гора бити повезана са Италијом, односно Европском унијом. Осим тога, стекао сам утисак да је и сектор рударства потенцијално предмет интересовања турских инвеститора.

Поред природних потенцијала које наша држава посједује треба истовремено напоменути да улагање у Црну Гору значи улазак на много веће тржиште. На првом мјесту кроз чланство у Свјетској трговинској организацији, али и кроз споразуме о слободној трговини са Европском Унијом, чланицама ЕФТА, ЦЕФТА, ЦЕИ етц.

Не треба занемарити чињеницу да је осим Србије, Црна Гора једина земља у региону која има потписан Уговор о слободној тговини са Русијом. Напомињем и да су у завршној фази преговори са Бјелорусијом и Казахстаном. Дакле, не говоримо о трзисту од 650 хиљ, вец трзисту од висе стотина милиона становника којем цг има приступ.

Такође, добре позиције на многим индексима конкурентности као што је Индекс глобалне конкурентности, Дуинг бизнис или на примјер канадски Фрејзер институт, али недавни извјештај Свјетског економског форума о слободној трговини гдје је Црна Гора на 39. мјесту од укупно 132 анализиране земље, говоре у прилог конкурентности црногорске економије и опрдјељености Владе да темељно и у континуитету ради на побољшању самог бизнис амбијента.

4. Турски привредници су изјавили да се у Црној Гори суочавају са административним препрекама. Какви су планови да се оне смање?

У претходном периоду, базирани на препорукама Доинг Бусинесс тима Свјетске банке, као и примједбама приватног сектора, спроведене су реформе у кључним областима везаним за обављање привредне активности у Црној Гори.

Истовремено, реформски процес обухватио је и области пензијског система, тржишта рада, науке, образовања, здравства и социјалне заштите.

На првом мјесту конкурентна и конзистентна пореска политика има пресудну улогу да Црна Гора очува и додатно унаприједити имиџ атрактивне инвестиционе дестинације како би задржали постојеће и мотивисали нове инвестиције.

У том смислу порески систем је знатно унапријеђен, а законска рјешења су додатно поједностављена, основне пореске стопе су остале конкрурентне и стабилне.

Што се тиче унапређења услова пословања, важне реформе огледају се и у активностима попут увођења једношалтерске и он-лине регистрације предузећа, поједностављања процедуре издавања грађевинске дозволе, повећања ефикасности у раду катастарских органа, проширења кредитног регистра, поједностављења процедуре запошљавања странаца, реформе бизнис лиценцирања, смањења административних такси и намета привреди.

Истовремено, важно је напоменути увођење Регулаторy Импацт Ассессмент-а (РИА), као и окончање пројекта регулаторне реформе у циљу креирања повољног регулаторног оквира за пословање.

Такође, реформски напори институција подразумијевају унапређење админстративних процедура у циљу креирања веће ефикасности администрације у погледу поступања по захтјевима привреде и грађана, што се огледа у краћим роковима за поступање, прибављење документације по службеној дужности од стране других државних органа, као и утврђивање реалних такси у складу са трошковима административне услуге.

Фокус даљих реформи Владе, у сарадњи са локалним самоуправама, биће креирање повољнијих услова за пословање на локалном нивоу, посебно у дијелу административних процедура и накнада.

Фокус даљих реформи Владе, у сарадњи са локалним самоуправама, биће креирање повољнијих услова за пословање на локалном нивоу, посебно у дијелу административних процедура и накнада.

Сходно примједбама удружења послодаваца, у највећем броју предузећа, посебно малих и средњих и предузетника, бизнис баријере су везане за процедуре и накнаде на локалном нивоу. У сарадњи са локалним самоуправама, у будућем периоду биће припремљен Акциони план реформе приоритетних области, сходно препорукама приватног сектора. У дијелу реформи на локалном нивоу већ су започете и активности у погледу анализе постојања двоструких основа за увођење накнада на нивоу општина, као и анализе утврђивања висине накнада за комунално опремање грађевинског земљишта.

Једна од започетих реформи, која ће биће предмет новог унапрјеђења, јесте и обједињавање инспекција на државном нивоу у један орган, са циљем уједначеног рада инспекцијских служби, смањење сиве економије и веће ефикасности у раду инспектора.

Свакако, постоји још простора за реформе на државном нивоу посебно у областима: извршног поступка, грађевинских дозвола, регистрације непокретности, као и плаћања пореза.
С тим у вези Влада ће наставити да унапређује бизнис амбијент и да у континуитету отклања бизнис баријере, како би подспјешила развој предузетништва и привлачење нових инвестиција.

5. Колико је у протеклој години било страних инвестиција у Црној Гори. Из којих земаља су најчешће инвеститори и да ли имате најаве за ову годину?

Према подацима ЦБЦГ, нето прилив СДИ у 2011. години био је 389 мил. €, док је укупан прилив СДИ у 2011. години износио је 494,7мил.€. Учешће нето прилива СДИ у процијењеном БДП-у за 2011. годину износило је 11.9%. Највећи инвеститори у Црној Гори у 2011.години, били су из Русије ( 22,6%), Италије (9,6%), Кипра (7,9%), Пољске (7,5%), Србије (5,6%).

Када су у питању очекиване инвестиције у 2012. години, за сада постоји интересовање за улагања у области пољопривреде, вађење руда и камена, прерађивачку индустрију, енергетику, управљање отпадом, грађевинарство и некретнине, трговину, саобраћај, телекомуникације, хотелијерство, туризам и сл. Ипак, најзначајнија инвестиција је управо она која је дошла из ваше земље, а која ће допринијети обнавлању раста и подстакнути и обновити металурску индустрију у Црној Гори.

6. И Црна Гора се суочава са кризом. Који су главни изазови и шта Влада ради да се криза преброди?

Од почетка избијања кризе реаговали смо благовремено и предузели све мјере усмјерене на консолидацију јавних финансија, подршку привреди, банкарском система и нашим грађанима кроз сет мјера који у континуитету унапређујемо. Као одговорна Влада донијели смо тешке, али одговорне одлуке, које су усмјерене на очување наше фиаскалне стабилности и смањили јавну потрошњу за преко 10% процентних поена. Са друге стране, наставили смо са структурним реформама у области науке, здравства, пензионог система, али и мјерама на унапређењу пословог амбијента са циљем да и након кризе будемо привлачна дестинација за инвеститоре. Једна смо од ријетких држава у ЕУ, а једина у региону, која је сачувала конкурентност свог пореског система у вријеме кризе, а за наше грађане обезбиједили смо редовност свих буџетских исплата. Данас, након четири године од избијања кризе Црна Гора добија подршку за наставак реформи од Свјетске банке, ММФ-а, ЕБРД- и др, а недавно потврђен рејтинг од кредитне агенције Мудис представља потврду напора Владе Црне Горе да очува фискалну стабилност и укупни економски амбијент.

Стратешки циљеви Црне Горе су чланство у ЕУ и НАТО. Како би оцијенили досадашњу динамику промјена у друштву и испуњавања интеграционих циљева?

Црна Гора је постигла значајан успјех у интеграцијским процесима тј. у испуњавању магистралних спољно политичких циљева – чланству у ЕУ и НАТО. У том дијелу у међународнм круговима смо препознати као лидер у региону и то је имиџ који ћемо настојати да одржимо и у предстојећем периоду.

Што се тиче чланства у Европској унији у јуну очекујемо отварање преговора о приступању и што је специфично и први пут у историји проширења са поглављима 23 и 24. Свакако, спремно дочекујемо и тај изазов. Оформили смо преговарачке тимове, почео је сцреенинг и вјерујемо да и у овој фази приступања успјех неће изостати.

Чланство у Европској унији је важно за Црну Гору са више аспеката. Дакле не само у политичком или економском смислу већ и у смислу безбједности што се у највећем дијелу поклапа са интересима за чланство Сјеверноатлантском пакту.

С тим у вези Црна Гора је такође постигла значајан успјех у процесу испуњавања обавеза које произилазе из МАП-а, с тим у вези на састанку са земљама чланицама Алијансе, у формату 28+1, одржаном 18. октобра 2011. у Бриселу, презентован је ИИ Годишњи национални програм, чиме је за Црну Гору започео други циклус МАП-а.