Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Црне Горе др Игора Лукшића за "Реутерс"

Интервју предсједника Владе Црне Горе др Игора Лукшића за "Реутерс"
Датум објаве: 24.01.2011 17:59 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


ЦРНА ГОРА - ЕКОНОМИЈА

* Сљедећих мјесеци Црна Гора планира да пласира додатних 180 милиона еура еурообвезница - премијер;
* ЕУ земља кандидат размишља о кредиту из линије предострожности ММФ – а;
* Казао је да реформа банкарског система треба да представља претходницу било којој врсти аранжмана са ММФ-ом;
* Не слаже се са идејом државне развојне банке.

Аутори Адам Танер и Петар Комненић

ПОДГОРИЦА, 21. јануар (Ројтерс) – Постоји могућност да се Црна Гора, по први пут, обрати ММФ-у за добијање кредита из линије предострожности и да у неколико наредних мјесеци емитује нове еурообвезнице, рекао је нови премијер у петак, будући да је циљ привлачење нових иностраних инвеститора како би се убрзао економски опоравак.

Игор Лукшић, бивши министар финансија, који је прије мјесец дана постао премијер, је рекао да ће са Међународним монетарним фондом отпочети преговори, који су заказани за сљедећи мјесец, о „могућности добијања неке врсте резервног аранжмана из линије предострожности, који би нам у исто вријеме помогао да приступимо тржиштима капитала“.

Реформе банкарског сектора требало би да буду претходница било којој врсти кредитног аранжмана са ММФ-ом, рекао је Лукшић у разговору за Ројтерс - његов први интевју страним медијима од ступања на дужност.

Земља кандидат за чланство у Европској унији, позната по својој прелијепој јадранској обали, је прошлог септембра по први пут емитовала еурообвезнице са роком доспијећа од пет година, уз каматну стопу од 7.875 процената, и продала је цјелокупну траншу у износу од 200 милиона еура.
Сада планирамо нову емисију еурообвезница у вриједности оф 180 милиона еура, рекао је Лукшић.

„Тренутно разматрамо најбољи моменат за поновни излазак на тржиште“, рекао је он. Црна Гора „ће искористити ова средства за финансирања дефицита и сервисирање дугова, као и за сљедећу годину...јер већ о томе размишљамо“.

„Надам се да ћемо у сљедећих неколико мјесеци моћи да емитујемо обвезнице, већ у првом полугодишту“, додао је он. „Мислим да ће тржиште позитивно реаговати на нову емисију, јер смо у међувремену испунили дато обећање“.

Црна Гора, која се одвојила од остатка Југославије у 2006. години, такође, се нада да ће ускоро обезбиједити 85 милиона долара из кредита Свјетске банке за буџетску подршку. Шеф Свјетске банке за Црну Гору рекао је Ројтерсу да ће Одбор крајем овог мјесеца расправљати о могућем одобравању кредита.

„Мислим да је јако битно да на самом почетку ове године отпочнемо са овим активностима истраживања тржишта, како би изабрали најбољи моменат...Прошле године су многе земље у једном моменту одустале од плана или намјере емитовања (еурообвезница) због турбуленција на европским тржиштима“.

У региону су Албанија и Црна Гора дебитовале са емисијом еурообвезница након одређених кашњења прошле године, док је Македонија у потпуности одустала од планиране емисије у 2010. години.

ДУГИ ПЛЕС СА ММФ-ом

Избијањем глобалне економске кризе, друге растуће балканске економије, Србија, Босна, Косово и Македонија су се обратиле ММФ-у за кредите. Протекли преговори са Црном Гором су се водили око питања реформи банкарског система, што се односило и на највећу банку у приватном власништву, Прву банку, у којој је породица бившег премијера главни акционар.

„Он зависи од наше политике“, рекао је Лукшић о могућем кредиту предострожности ММФ-а.

„Што се тиче буџета, ми смо на правом путу и у бољој позицији него што су то данас многе европске земље.

„У исто вријеме, морамо обезбиједити стабилност финансијског сектора, и мислим да уколико Централна банка успије да ријеши сва питања у банкарском сектору...створило би се окружење о којем би евентуално могли да разговарамо".

Нови премијер – који је са 34 године најмлађи у региону – казао је да није одусевљен идејом коју је предложио његов потпредсједник у новембру да се оснује Државна развојна банка у 2011. години уколико комерцијалне банке не релаксирају своју праксу позајмљивања.

"Нисам баш одушевљен том идејом", рекао је он. „Уколико има простора за нову банку, онда би је требало основати на кроз приватно - јавно партнерство".

„Радије бих сагледао могућност (државног) Инвестиционо развојног фонда који би инвестирао 30, 35, 40 процената својих средстава у акције, у основни капитал неопходан за оснивање те банке“.

Такође у 2011. години, Црна Гора се нада да приватизује контејнерски терминал Луке Бар, након неуспјешне приватизације у прошлости, рекао је Лукшић. „Надам се након што искористимо претприватизациони кредит ЕБРД-а за контејнерски терминал Луке Бар, да ћемо убрзо бити у могућности да распишемо тендер за то“, казао је он.

„Ово је једна од најбољих могућности коју ћемо имати ове године".

(редактура Џон Стоунстрит)

ИИ ДИО

ЦРНА ГОРА – КОРУПЦИЈА

* Нови премијер: надам се да неће бити покренути поступци против чланова владе;

* За савјет ће се обратити свом претходнику Ђукановићу

ПОДГОРИЦА, 21. јануар (Ројтерс) – Црна Гора, кандидат за чланство у Европској унији ће испунити препоруке Брисела и борити се против корупцијое, али се највјероватније против садашњих чланова владе неће покретати поступци, рекао је нови премијер у петак.

„Нико неће остати ван домашаја државног тужилаштва“, рекао је Игор Лукшић у свом првом интевјуу страним медијима од ступања на дужност прошлог мјесеца. „Тужилаштво ће имати слободу да предузме све неопходне мјере и то је моја порука“.

„Све институције у Црној Гори треба да се баве пословима из своје надлежности, и из тих разлога им обезбјеђујемо административне и финансијске капацитете", рекао је Ројтерсу.

Али, упитан да ли постоји могућност покретања поступка против садашњих или бивших чланова владе, Лукшић је одговорио: „Не видим зашто би било који од чланова владе био интересантан тужилаштву. Не вјерујем кулоарским причама и третирам их као обичан трач."

У свом годишњем извјештају објављеном у новембру, Европска комисија је отворено навела проблем корупције у земљи са 670 хиљада становника и разуђеном јадранском обалом.

„Црна Гора је успоставила доста добар правни и институционални оквир за борбу против корупције, казао је он. Међутим, корупција је и даље присутна у многим областима и представља изузетно озбиљан проблем“.

Лукшић, стар 34 године, је био министар финансија ове бивше југословенске републике прије него што га је дугогодишњи премијер Мило Ђукановић одабрао за насљедника.

Лукшић је доктор економије и јако цијењем од стране дипломата који раде у Подгорици.

Корупција је сироко распрострањена пошаст на Балкану и увијек је актуелно питање у процесу приступања ЕУ.

Италијански тужиоци, у прошлости су тражли хапшење Ђукановића, старог 48 година, који је поднио оставку на функцију премијера у децембру, због оптужби због шверца цигарета и прања новца. Већ двије деценије доминантна политичка личност ове мале земље, Ђукановић остаје на челу највеће политичке партије Црне Горе.

Хрватска, која се нада уласку у ЕУ почетком 2013. године, је прошлог мјесеца издала налог за хапшење свог бившег премијера због оптужби за примање мита што је резултирало његовим хапшењем у Аустрији. Прошле недјеље, албански потпредсједник је поднио оставку због оптужби за корупцију.

Лукшић је рекао да ће тражити савјет од Ђукановића и других, али ће на крају сам доносити одлуку.

„Ја имам мандат. Увијек ћу се, са многима посавјетовати кад год ми то буде потребно ... Али не бих прихватио овај посао ако морам да сносим сву одговорност, а да неко други доноси одлуке."

(Редактура Марк Хајнрих)